Promet nafte na prekretnici

PROIZVOĐAČI OPEK po izveštaju Međunarodne agencije za energiju ocenili su da enormna proizvodnja nafte ima za posledicu pad cena na naftnom tržištu. Tako da pada cena barela i severnoatlantske nafte (BRENT sa dve trećine učešća u svetskoj nafti), kao i lake teksaške nafte.

Snabdevanje naftnim derivatima sa Srednjeg istoka ka Aziji i zapadu ima nove petro-pravce. Venecuela uvozi laku teksašku naftu iz SAD kojom razblažuje svoju tešku naftu u rafinerijama na ostrvu Kurasao u Karipskom moru (Holandiji). To isto rade Francuska i Izrael. Alžir prodaje severnoameričku naftu Australiji. Američkim rafinerijama u Meksičkom zalivu naftu isporučuje Oman. Južnoafričkoj Republici Norveška prodaje severnoatlantsku naftu. Poljskoj naftu prodaje Saudijska Arabija.

Zemlje članice OPEK su Saudijska Arabija, Irak, Iran, UAE, Kuvajt, Venecuela, Katar, Nigerija, Indonezija, Ekvador, Libija, Alžir, Angola i Gabon. Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu. Kazahstan kao zemlja koja nije članica OPEK ući će u klub.

Krah cena nafte i povećanje naftnih zaliha, koje do sada imaju najveći nivo u istoriji, ujedinile su članove OPEK da razmisle o novoj strategiji prodaje između proizvođača i kupca crnog zlata koja podrazumeva smanjenje proizvodnje u cilju uravnoteženja ponude i potražnje na tržištu. Uvideli su da ogromne zalihe neprodate nafte, pored toga što odnose profit na ležarine u skladištima i na plutajućim tankerima, smanjuju i cene njenog transporta supertankerima. Dnevna renta supertankera klase BLCC bila je 100 000 $ na nekoj od ruta. A sada je oko 61.000 $. Supertanker ima nosivost od dva miliona barela sirove nafte, dok, poređenja radi, Velika Britanija dnevno je trošila 1.217.000 barela dnevno. Pored VLCC supertankera koriste se i ultratankeri ULCC sa nosivošću od 3,4 miliona barela. Američke rafinerije prerađivale su težu i skuplju naftu za preradu sa Bliskog i Srednjeg istoka, a sada prerađuju domaću laku naftu iz naftnih škriljaca.

Libija je sa svojom strateškom sirovinom dala svoj doprinos neizvesnosti na svetskom tržištu sirovina, tako što je drastično povećala proizvodnju svoje ultrakvalitetne nafte, što je uticalo na rast ponude na ovom tržištu. Libija je proizvodila pod Gadafijem 1,6 miliona barela dnevno. Danas oko 450.000 barela dnevno. Tanker sa Malte, "sidelta" sa 776.000 barela nafte kreće iz luke Ras Lanuf prema Italiji. Drugi tanker iz luke Ras Lanufa sa nosivošću od 600.000 barela takođe ide prema Italiji, ali u organizaciji vlasti iz Tripolija. Tripoli i Torbuk daleko su od zajedništva, ali traže zajedničko rešenje za izvoz i poslovanje Naftne kompanije Libije, kojoj treba više od milijardu libijskih dinara za nastavak poslovanja.

Dve najjače ekonomije Bliskog istoka Iran i Saudijska Arabija nisu postigle dogovor oko dnevne proizvodnje nafte. Iran je odbio ponudu Saudijske Arabije da smanji proizvodnju za 500.000 barela dnevno. Iran danas proizvodi oko 3,6 miliona barela dnevno, a ima ambiciju da dostigne proizvodnju od pre sankcija, a to je oko 4,2 - 4,4 miliona barela dnevno, što je bilo oko 13 odsto proizvodnje OPEK. Saudijska Arabija proizvodi oko 10,7 miliona barela dnevno. Da bi imali stabilne države, Saudijskoj Arabiji potrebna je cena od 67 $ po barelu, a Iranu od 61,5 $, što je daleko od trenutne cene nafte na svetskom tržištu koja iznosi 51 $. Saudijska Arabija sa vladom u Rijadu smanjila je budžetske rashode, tako što su za petinu snižene plate u sektoru za energiju i industriju. Iran i Saudijska Arabija imaju porast nezaposlenosti. Saudijska Arabija oko 26 odsto, a Iran oko 11,7 nezaposlenih. Iran će ove godine imati privredni rast od 4 odsto, Saudijska Arabija oko jedan odsto. Slična situacija je i u SAD, jer su petro-analitičari upozorili da cena barela ispod 45$ ubija američke proizvođače nafte. Da mogu da pogreše i veliki dokaz su američki proizvođači pošto su ulagali u ovaj biznis i udvostručili neto dugove na oko 169 milijardi $.

Iza ruskih i saudijskih kompanija stoji državni mehanizam poreske i druge zaštite. Primer za to su poslovni rezultati ruskih kompanija "Rosnjeft" i „Gasprom“ i saudijskog „Aramka“.

Prema Rojtersu, članice OPEK postigle su preliminarni dogovor da limitiraju svoju dnevnu proizvodnju na 32,5-33 miliona barela u razgovorima koji su se održali na marginama međunarodnog energetskog foruma u Alžiru od 26. do 28. septembra. OPEK procenjuje svoju trenutnu proizvodnju na 33,24 miliona barela dnevno. U ime OPEK, iranski ministar za naftu Bijan Zanganeh predložio je smanjenje proizvodnje nafte za 700.000 barela dnevno da bi došlo do balansa ponude i tražnje. Prvi rezultat dogovora u Alžiru je povećanje cene nafte za skoro šest odsto. Iran, Nigerija i Libija izuzete su iz dogovora o smanjenju proizvodnje zbog sankcija i nasilja na njihovim teritorijama.

Mišljenje Majkla Koena, energetskog analitičara sa Berklija, manje je optimistično. On smatra da je ovo samo ulepšavanje stvarnosti pošto Saudijska Arabija ionako smanjuje proizvodnju svake zime. Takođe, i Iran je rezervisan.

Prethodni dogovori između proizvođača nafte nisu doneli rezultat. Na primer, 2008. godine u Oranu (Alžir), Rusija je obećala smanjenje dnevne proizvodnje za 400.000 barela, a Azerbejdžan za 150.000, i nisu ispunili obećanja.