Fransis Fukujama: Sistem u fazi raspada

Impresivna pobeda Trampa nad Hilari Klinton demonstrira da američka demokratija i dalje radi u jednom važnom smislu. Tramp je briljantno uspeo da mobiliše jedan zanemareni i nezastupljeni deo izbornog tela, belu radničku klasu, i progura njenu agendu u sam vrh državnih prioriteta.

On bi sada trebalo da održi obećanja, i to je ono u čemu leži problem. On je identifikovao dva realna problema američke politike: narastajuću nejednakost, koja je teško pogodila staru radničku klasu, i zaposedanje političkog sistema od dobro organizovanih interesnih grupa. Nažalost, on nema plan da reši nijedan od ovih problema.

Nejednakost je uslovljena pre svega i u najvećoj meri napretkom tehnologije a zatim i globalizacijom, koja je izložila američke radnike takmičenju sa stotinama miliona ljudi u drugim državama. Tramp je dao ekstravagantna obećanja da će vratiti poslove nazad u SAD - u oblastima kao što su fabrička proizvodnja i iskopavanje uglja - samo ponovnim pregovaranjem o postojećim trgovinskim ugovorima, poput sporazuma NAFTA ili labavljenjem propisa o zaštiti životne sredine. Izgleda da nije upoznat sa činjenicom da je američki proizvodni sektor doživeo ekspanziju od recesije iz 2008, čak iako je zaposlenost u proizvodnom sektoru opala. Problem je što se novi proizvodni rad obavlja u visokoautomatizovanim fabrikama. U međuvremenu, ugalj je istisnut - ne toliko zbog politike predsednika Baraka Obame o zaštiti životne sredine, već zbog revolucije prirodnim gasom koju je doneo fraking.

Koja politička rešenja Trampova administracija može da primeni kako bi obrnula ove trendove? Da li će probati da reguliše usvajanje novih tehnologija u korporativnoj Americi? Da li će zabraniti multinacionalnim kompanijama da investiraju u postrojenja izvan zemlje kada se veliki deo dohotka ovih multinacionalnih kompanija ostvaruje na stranim tržištima? Jedini realni politički instrument koji mu stoji na raspolaganju je nametanje carina, što će po svoj prilici dovesti do trgovinskog rata i ugroziti poslove u izvoznom sektoru kompanija kao što su "Epl", "Boing" i "Dženeral elektrik".

Problem zaposedanja američke vlade od moćnih interesnih grupa jeste realan; u pitanju je izvor političkog raspada. Ipak, Trampovo primarno rešenje ovog problema je jednostavno njegova ličnost, neko ko je toliko bogat da ga ne mogu potkupiti interesne grupe...

Američki politički sistem, koji je u fazi raspada, može da bude popravljen samo snažnim spoljnjim šokom koji bi ga izbacio iz sadašnjeg stanja ravnoteže i omogućio pravu političku reformu. Trampova pobeda zaista čini jedan takav šok ali, nažalost, on daje samo tradicionalni populističko-autoritarni odgovor: verujte meni, harizmatičnom lideru, koji će se pobrinuti za vaše probleme. Kao i u slučaju šoka koji je italijanskom političkom sistemu doneo Silvio Berluskoni, prava tragedija biće propuštanje šanse za istinsku reformu.

(preveo Miloš Milojević / STANjE STVARI)