Dušan Proroković: Tramp američki Gorbačov

DONALD Tramp je pobedio i svi su iznenađeni. Isto kao što ih je iznenadio rezultat referenduma u Velikoj Britaniji. Isto kao što je iznenađenje bila i ruska vojna pomoć Bašaru Asadu. I reakcija evropske javnosti na migrantsku krizu. I referendum na Krimu pre toga... Pod odrednicom "svi" podrazumeva se zapadna politička javnost, vodeći svetski mediji koji "kreiraju stvarnost" i finansijski moguli koji misle da upravljaju celim svetom. Njihove projekcije su bile sasvim drugačije. Međutim, mesta za veliko iznenađenje nema. Elita se udaljila od građana i očigledno slabo shvata šta se dešava kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Ili ne želi to da shvati. Na spoljnom planu, odnos snaga se promenio. Na unutrašnjem, nezadovoljstvo građana je ogromno. Glasanje američkih birača protiv Hilari Klinton je logična posledica toga. Isto kao što su nemački birači kaznili Angelu Merkel na regionalnim izborima, a britanski odlučili da napuste EU. I tu nije kraj. Kriza država koje uobičajeno svrstavamo u "zapadnu civilizaciju" je tek na svom početku.

Iako je obećao u predizbornoj kampanji da će oživeti "američki san", Donald Tramp postojeće trendove ne može zaustaviti. Sa jedne strane, njega tek očekuje teška borba sa "dubokom državom" u SAD. To su sve one državne institucije van bilo kakve kontrole, nevladine organizacije koje su preuzele ulogu države, korporacije koje su pisale zakone kako su im odgovarali. Ili, jednostavno rečeno: otuđeni centri moći. Taj sistem je pravljen preko tri decenije i teško ga je razgraditi. Sa druge strane, novi predsednik će se sresti sa dramatično drugačijom slikom o Americi u ostatku sveta, u odnosu na predstave koje imaju sami Amerikanci o sebi. Za vreme njegovih prethodnika je to pitanje preskakano, preterano se oslanjalo na silu i poverovano je kako SAD mogu da rade šta god hoće i gde god hoće na kugli zemaljskoj. Trampa će u svakom slučaju bolje dočekati i u Pekingu i u Moskvi, nego što bi to uradili sa Klintonovom, ali ga očekuju teški razgovori o važnim pitanjima, značajnim za globalnu i regionalnu bezbednost.

Po mnogo čemu, pozicija u kojoj se nalazi podseća na situaciju u kojoj se obreo Gorbačov kada je želeo da reformiše Sovjetski Savez. Unutar države se sreo sa neverovatnim otporom dela komunista koji su bili protiv bilo kakvih reformi, ali i sa bujajućim nacionalizmom u republikama koje su želele samostalnost. Na spoljnom planu je tek tada bilo uočljivo koliko je Sovjetski Savez bio u lošem položaju. Dok su ih se bojali, manji i slabiji su ćutali. Kada je straha nestalo, mnogi od njih su im postali najveći neprijatelji. I što je najvažnije, reforme unutar SSSR su otpočele isuviše kasno da bi donele rezultate.

Trampa, dakle, očekuje niz političkih borbi na unutrašnjem planu, koje će neminovno voditi ka destabilizaciji sistema. SAD se neće raspasti kao što je to bilo sa Sovjetskim Savezom, ali će nestati ili će se transformisati mnoge organizacije koje im služe kao sredstvo za održavanje uticaja u svetu. Pitanje je kako će dalje funkcionisati NATO? Ili kakva će biti uloga međunarodnih finansijskih organizacija? Što se međunarodnog plana tiče, dok se Amerikanci budu bavili sami sobom i vodili unutrašnje bitke, ostali akteri će osiguravati sopstvenu bezbednost onako kako misle da je za njih najkorisnije. Niko neće čekati Trampa da stavi američki sistem pod kontrolu, pa da se onda dogovaraju sa njim na duge staze. Toga u međunarodnim odnosima - nema.

Na kraju, da bi se opet kandidovao, Tramp će morati da pokaže neke rezultate u četvrtoj godini svog prvog mandata, a to znači da će sa drugima tada morati da se sporazume i rešava neke od aktuelnih kriza. To znaju i Kinezi, i Rusi, i Indijci, čak i Evropljani, pa je za očekivati da od samog starta dodaju gas jer će zauzeti bolju poziciju za pregovore sa Trampom 2019. godine. U svakom slučaju, novi predsednik SAD je pred velikim iskušenjima. On bi, svakako, voleo da se poredi sa nekim uspešnim prethodnicima. Ipak, sve su prilike, najviše će podsećati na Mihaila Gorbačova.