Moldavija na dva koloseka

ISHOD predsedničkih izbora u Moldaviji biće poznat posle drugog kruga glasanja, 13. novembra. Ali već se od danas, kada su objavljeni rezultati prvog kruga, zna da će se, ukoliko ne dođe do neočekivanog preokreta, vlast u ovoj zemlji “raspolutiti”. Prozapadno orijentisana vlada, na čijem je čelu Pavel Filip, moraće da sarađuje sa šefom države koji naginje Kremlju. Jer, proruski orijentisan kandidat Igor Dodon, lider moldavskih socijalista, u prvom krugu glasanja 30. oktobra osvojio je 48,2 odsto glasova, dok je Maja Sandu, bivša ministarka obrazovanja, diplomac sa Harvarda i ekonomista Svetske banke, inkasirala 38,7 odsto. Dodon i Sandu imaju dijametralno suprotne vizije budućnosti zemlje - on je za dublje veze i jačanje trgovine sa Moskvom, dok ona obećava put koji vodi ka Evropi. Dok Dodon želi poništavanje trgovinskog sporazuma Moldavije i EU iz 2014. godine, Sandu se zalaže za ulazak Moldavije u EU.

Da li će ideološki razdor kumovati krizi vlasti, ostaje da se vidi. Budući da predsednik ima manje-više protokolarnu funkciju, ipak se ne očekuje da varničenje između njega i vlade postane poluga za uvođenje zemlje u još jednu političku pat-poziciju. Osim finansijskih problema, Moldavija ima zamrznuti konflikt sa ruskim stanovništvom u autonomnom Pridnjestrovlju.

DIREKTNI IZBORI

Moldavija ima skoro 3,5 miliona stanovnika i najsiromašnija je država u Evropi. Ovo su prvi direktni izbori za predsednika Moldavije od devedesetih godina.