Evropa ugrozila budućnost

ODBOR Evropskog parlamenta za spoljne poslove je prethodne nedelje označio Rusiju i Islamsku državu kao "najveće pretnje po bezbednost EU". Isto mišljenje deli znatan broj evrobirokrata. Čak ne treba da čudi ni navedeni redosled. Za njih je prva pretnja Rusija. Nažalost, institucije EU su postale saučesnici u zamajavanju naroda i uništavanju Evrope. O ključnom problemu s kojim se srećemo (mi, kao Evropljani) svi beže.

Pretnje evropskoj bezbednosti predstavljaju i velika ekonomska kriza (u medijima označena globalnom, mada je preciznije nazvati je zapadnom) jer ostavlja stravične posledice, i to što se EU nalazi u svojevrsnoj institucionalnoj blokadi, suočena sa nizom političkih problema, i ozbiljne krize poput sirijske, ukrajinske i migrantske. Ipak, ništa od toga nije dramatično kao demografski pokazatelji, za koje se može reći da odražavaju "sveevropski trend", a ne indikatore za pojedine evropske narode. Čak je i među Albancima, koji su dugo godina beležili značajne stope populacionog rasta, došlo do stagnacije. Među ostalima je pad manji ili veći.

Detaljno analizirajući ono što se dešava, Volter Laker iznosi niz zabrinjavajućih činjenica. Na primer, iako muslimansko stanovništvo čini "samo 15 odsto" populacije Brisela, njihov udeo u starosnoj grupi do 25 godina je već porastao na četvrtinu, a od novorođenih u 2015. godini je bilo 55 odsto dece od roditelja useljenika. Ili da je stopa nataliteta kod žena poreklom iz severne Afrike trenutno duplo veća nego kod etničkih Francuskinja u regionima Pariza i Marselja. Ili da se u narastajućem turskom korpusu u Berlinu svega tri odsto tinejdžera može pohvaliti završenom srednjom školom. Nije ovde, naravno, problem zato što je neko musliman ili poreklom iz Afrike, već zbog toga što pokušaji integracija ni do sada nisu dali neke velike rezultate, pa je zato i Angela Merkel podvukla kako prisustvujemo "kraju multikulturalizma". Nastavljanje dosadašnjim putem, guranjem problema pod tepih i pretvarajući se da će EU svojom idejom (mekom moći) uspeti sve evropske narode da "pretopi u Evropljane" opasno je samozavaravanje.

Slika Evrope se nezaustavljivo menja. Sa jedne strane, prema procenama UN i Eurostata, broj stanovnika pojedinih država će do 2050. opadati, pa će tako Francuska imati 55, Velika Britanija 53 miliona, a najizraženije padove će zabeležiti Nemačka (smanjiće se populacija na 63 miliona), Italija (oko 37 miliona) i Španija (28). Što se balkanskih država tiče (izuzimajući albanski etno-prostor), broj stanovnika će se smanjiti sa 20-30 odsto. Sa druge strane, u tako opadajućoj populaciji će doći do krupnih promena u pogledu etničke, religijske i obrazovne strukture. Deca imigranata će biti sve brojnija i očekivano je da se sve teže integrišu. Iz takvog političko-socijalnog ambijenta teško da će išta drugo iznići do latentni sukobi, sve češće netrpeljivosti i krize, koji će nas odvesti ka dugotrajnoj destabilizaciji. Ukoliko se nešto ne preduzme, Evropa će ostati bez budućnosti. Sa EU ili bez nje, potpuno svejedno.

A da se moraju preduzimati ideološko-političke mere kako bi se na ovakve trendove uticalo, pokazuje primer Švedske. Tamo su davane mnoge beneficije roditeljima, ali su, na kraju, rezultati skromni. Samo ekonomskim podsticajima se rezultat ne može postići. Zašto? Razne lagodnosti su opile dve generacije Evropljana, koji su, u manjoj ili većoj meri pošli za onom maksimom turskog bega u Bosni, koji je gledao samo kako da što "više stavi u se, na se i poda se". Odrekli smo se učenja koje je pomoglo da od Evrope postane lokomotiva razvoja celog sveta. Zato danas većina nije spremna na bilo kakvu žrtvu koja narušava komfor, pa ni na roditeljstvo. Čak iako do toga dođe, stvar se završava na jednom potomku.

A kakav je epilog svega, već smo nekoliko puta gledali u istoriji. Sada, ko ne uči na tuđim greškama, moraće na svojim. Ako za to već nije kasno. Za početak, bilo bi dovoljno da se Evropski parlamet malo mane Rusije i pozabavi ozbiljnijim pitanjima. Sa Rusijom se može lako dogovoriti.