Narod poništio mirovni sporazum

MIR čekan više od pola veka neprekidnog oružanog sukoba tokom kog je izginulo četvrt miliona ljudi anuliran je - referendumom!

Ovaj šokantan dođagaj zbio se minulog vikenda u Kolumbiji. Građani su na sveopštem izjašnjavanju odbacili istorijski mirovni sporazum Vlade i pobunjeničke marksističke grupe FARK, Revolucionarne oružane snage Kolumbije. Pregovori koji su nedavno doveli do potpisivanja ovog dogovora trajali su četiri godine i njihove glavne aktere - kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa i vođu pobunjenika Timoleona Himenesa, zvanog Timočenko - kvalifikovali su i za Nobelovu nagradu za mir.

U ponedeljak, pošto su saopšteni rezultati referenduma, Kolumbija je skinuta sa liste predloga za ovu nagradu koja se u petak dodeljuje u Oslu. Šef Instituta za istraživanje mira Kristijan Berg Harpviken ocenio je "da je Kolumbija skinuta sa bilo koje kredibilne liste".

Ankete uoči referenduma, neizbežnog prema kolumbijskim propisima da bi potpisani sporazum bio validan, predviđale su glatku pobedu opcije za ratifikovanje sporazuma. Zagovornici konačnog okončanja sukoba sada su očajni. Prisilno raseljeni ljudi koji su morali da napuste domove izgubili su nadu da će se vratiti na ognjišta. Porodice i rođaci 250.000 žrtava su ogorčeni, jer su toliki životi dati uzalud. U Kolumbiji malo ko veruje u reči predsednika Santosa da frapantni rezultat referenduma ne znači i nastavak sukoba, a analitičari tvrde da je njegova višegodišnja kampanja doživela apsolutni poraz i da mu sledi odlazak sa funkcije.

Ostalo je nerazjašnjeno kako je moguće da Kolumbijci ne žele mir?

- Rezultat referenduma pokazuje da je više od polovine naših građana dozvolilo da ih zavedu poruke mržnje i osvete, poruke koje nas drže u prošlosti - tvrdi Antonio Sanguin iz Pokreta za sporazum. - Ovo je potpuno besmisleno.

Ima, međutim, ocena po kojima krah referenduma znači da levičarske ideje u Kolumbiji nisu mrtve iako više nema ni država ni režima koji su svojevremeno pomagali levičarskim ustanicima u Latinskoj Americi. Zapadni mediji podsećaju da su osnivači FARK bili sitni farmeri i zemljoradnici koji su stvorili savez za borbu protiv nejednakosti u tadašnjoj Kolumbiji, izašloj iz decenijskog građanskog rata.

Protivnici FARK, naprotiv, tvrde da su na delu "izvitoperene varijacije kvazikomunizma". Podsećaju da FARK kidnapuje, napada policijske stanice i vojne punktove, ali i diže u vazduh naftovode, benzinske stanice, dalekovode i mostove, kao i civilne objekte.

Analitičari naglašavaju da je FARK leglo najbogatijih buntovnika na svetu i da je u sve upetljan kokain. Kolumbija je naime jedan od vodećih proizvođača ovog narkotika i veliki deo novca od trgovine drogom stiže u ruke pobunjenika.

Rezultat refenduma kaže da je 50,2 odsto građana bilo protiv mirovnog sporazuma, a 49,8 procenata za njega. To znači da je u moru 13 miliona izašlih birača, prevagnulo svega 60.000 glasova!

TRISTA STRANICA

SPORAZUM koji su na ceremoniji u Kartaheni, gradu na karipskoj obali Kolumbije, potpisali predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i lider FARK Timoleon Himenes Timočenko, ima neverovatnih 297 stranica! Simbolično, parafiran je olovkom napravljenom od metka. Bilo je predviđeno da pobunjenici u narednih šest meseci predaju oružje posmatračima pod okriljem UN i za to vreme formiraju istoimenu političku partiju kojoj će biti zagarantovano najmanje deset parlamentarnih stolica.