HITNO STVARANJE ODBRAMBENE UNIJE: Strah od Trampa i raspada EU pravi evropsku armiju

BRISEL - Francuska i Nemačka dobile su snažnu podršku više država članica i institucija Evropske unije za plan hitnog stvaranja "odbrambene unije", neke vrste "evropske armije", stalne udružene vojne strukture više članica EU s jakim snagama za brzo reagovanje i štabom u Briselu.

Cilj je da se otelotvori najnovije geslo lidera EU "Evropa štiti" i takvim jakim političkim i opipljivim potezom osujete dalje rastakanje Unije i posledice po Evropu mogućeg dolaska Donalda Trampa na predsednički položaj u SAD.

"Stvaramo odbrambeni Šengen", poručile su ministarke odbrane Nemačke i Italije Ursula fon Lejen i Roberta Pinoti, navodeći da će tu "stalnu odbrambenu strukturu" činiti tvrdo jezgro onih članica Unije koje to žele i sposobne su, a jasno je da najmoćnije armije i vojne kapacitete imaju Francuska, Nemačka i Italija.

Vlada Velike Britanije, zbog čijeg izlaska iz članstva Unije je sad moguće razgovarati o "evropskoj odbrani", odmah je poručila da će, dokle god bude u članstvu, kao i ranije stavljati veto na tu "evropsku armiju", s obrazloženjem da to znači odvajanje od NATO i SAD.

U raspravi i mislima vođa EU na nedavnom samitu u Bratislavi je bila i mogućnost da na predsedničkim izborima u Americi pobedi "anti-evropski" Donald Tramp.

Toga se pribojavaju mnogi u EU, jer smatraju da on želi da oslabi savezništvo u NATO, povuče bar deo američkih snaga iz Evrope, dovede u pitanje ionako sporne pregovore EU i SAD o slobodnoj trgovini i investicijama i više se okrene unutrašnjim problemima Amerike nego delovanju u svetu.

Tramp nije birao reči u kritici, pa i pogrdnim porukama EU i njenim liderima zbog izbegličke krize, nesloge i krize unutar Unije, pa je EU čak nazvao "paklenom traljavom kućom", a rekao je i da treba da se najpre vidi koliko su baltičke zemlje zaslužile da ih SAD i NATO brane od nekog spoljnog napada.

Francuski predsednik Fransoa Oland jasno ciljajući na strah Evropljana od dolaska Trampa na vlast u Americi, na samitu EU u Bratislavi bez uvijanja rekao je da "Francuska i Evropa moraju da budu osposobljene da obezbede sopstvenu odbranu u okviru savezništva u NATO s američkim partnerima".

"Svi moraju znati da, ako SAD izaberu da se udalje, Evropa mora biti sposobna da se sama brani", rekao je Oland.

Francuski predsednik, sažimajući i stavove drugih vođa EU, takođe je upozorio da je "Evropa na raskrsnici između razlabavljivanja, raspada", a da Evropljani traže bezbednost i zaštitu granica i svojih ekonomskih i trgovinskih interesa, isto kao i zaštitu sopstvenih vrednosti, kulture".

Prema francusko-nemačkom planu usvojenom na susretu vođa EU u Bratislavi, na umu nije istinska "evropska armija", niti odvajanje od NATO i zabijanje glogovog kolca u strateško savezništvo s Amerikom, nego je cilj objedinjavanje nekih nacionalnih vojnih snaga s jednim štabom i "operativnim kapacitetom".

Reč je o jasnoj rešenosti Nemačke, Francuske i još nekih članica EU da se objedinjavanjem dela nacionalnih snaga i političko-vojnog odlučivanja u jedinstvenom štabu u Briselu, stvori daleko zbijenija "odbrambena struktura EU" koja će moći da i izvan Evrope brani interese evropske dvadesetsedmorice, gde god oni bili ugroženi.

Zamišljena "stalna odbrambena struktura", što i pravno omogućavaju odredbe temeljnog EU Ugovora iz Lisabona, bila bi jedinstvena multinacionalna snaga jačine divizije, a sastavljena od već postojećih "borbenih grupa", bataljona koji su dosad slabo korišćeni, a u stvari su evropske snage za brzo reagovanje.

Štab u Briselu, vezan za čelnicu Evropske bezbednosne i odbrambene politike Federiku Mogerini, imao bi oko 100 oficira iz više zemalja, ali bi ključne političke odluke donosio Savet ministara EU, a jednom godišnje i lideri Unije.

Zaštita spoljnih granica Unije je važan zadatak koji bi imale takve snage, ali i njihovo delovanje u operacijama zaustavljanja terorista, ilegalne imigracije i suzbijanje gusarskih napada na području Adenskog saliva, kao i drugde gde budu ugroženi interesi EU.