Susret u Ženevi šansa za kraj sirijskog rata

MOSKVA

OD STALNOG DOPINIKA "NOVOSTI"

RUSIJA i SAD će raspravljati o dogovoru o rešenju sirijske krize sve dok se ne postigne kompromis. Jer, bez kompromisa nema ni tog dokumenta - ukratko je prokomentarisao pisanje "Vašington posta" Putinov portparol Dmitrij Peskov o tome kako je predlog o kojem će dva dana razgovarati u Ženevi državni sekretar Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, biti "poslednji predlog Vašingtona".

Na nedavnom sastanku dvojice predsednika Vladimira Putina i Baraka Obame na marginama samita G-20 u Kini dogovoreno je da Keri i Lavrov nastave razgovore. Razlozi za izostanak kompromisa su poznati. Amerikanci traže da sirijska i ruska avijacija ne bombarduju pozicije "umerene opozicije" koju pomažu SAD. Na drugoj strani Bašar Asad insistira da odredi te "umerene opozicije" ne napadaju njegovu regularnu armiju.

- Problem je što tekst dokumenta o Siriji treba da se finalizuje i tek onda će moći da se smatra da je to zajednički stav Moskve i Vašingtona - objasnio je u četvrtak Peskov, dodavši da je ostalo "još nekoliko spornih pitanja".

Koliko će trajati pregovori Kerija i Lavrova i hoće li ponovo biti postignut rekord tek će se videti. Limit za njihovo pregovaranje je svakako termin izbora u SAD i zamena rukovodilaca u državnoj administraciji. Ako obe strane, dakle Moskva i Vašington, ne budu išle na kompromis, dokument o kojem raspravljaju zaista može biti poslednji. U Vašingtonu i dalje ponavljaju kako "treba napraviti veliki posao" da bi se usvojio dokument o Siriji.

Može li taj dokument da donese mir takođe je vrlo veliko i teško pitanje. Hoće li se sve strane pridržavati dokumenta? Koliko će biti spremni "prisiljeni saveznici" da sa velikim entuzijazmom ratuju protiv najradikalnijih islamista?

Situaciju komplikuje i prodor turskih snaga u Siriju. Hoće li se Kurdi osećati prevareni od Vašingtona i Moskve koji su ih podržavali dok je trebalo zaustaviti islamiste koji su osvajali sve više teritorija Sirije?

Sve su to pitanja na koja sada nema odgovora.

A situaciju komplikuje i stanje na terenu u Siriji. Tako je juče Organizacija za zabranu hemijskog oružja najavila istragu o upotrebi hlora u sirijskom gradu Alep, navodeći da su prijave o korišćenju tog gasa uznemirujuće. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u obavezi da razmotri izveštaje kontrolne grupe Ujedinjenih nacija i Organizacije za zabranu hemijskog oružja, koji okrivljuju sirijske vladine snage za napade toksičnim gasovima.

Sirijska civilna zaštita, koja je angažovana u oblastima pod kontrolom opozicionih snaga, saopštila je da su vladini helikopteri izbacili na tu teritoriju, na Alep, barel-bombe koje sadrže hlor, što je uzrokovalo gušenje 80 ljudi.

Sirijski vojni izvori demantuju optužbe da su u sredu napali Alep hlorom, i tvrde da su izveštaji o gušenju "pokušaj pobunjenika da skrenu pažnju sa mnogobrojnih poraza".

Sa druge strane, postignut je dogovor po kojem će vlada Sirije osloboditi 169 zatvorenika u zamenu za vraćanje tela pet ruskih vojnika ubijenih kada je njihov helikopter oboren.

MALI KORACI

MINISTAR odbrane SAD Eš Karter izjavio da će se dogovor "sastojati od mnogih malih koraka".

- Vašington želi da Asad ode što je pre moguće, za šta je neophodna tranzicija - a to je već obaveza Rusije - rekao je Karter.

U govoru u Oksfordu u sredu uveče, Karter je zaključio da SAD "ne traže hladan, a kamoli vruć rat sa Rusijom".

POGIBIJA KURDSKE ANĐELINE DžOLI

TOKOM borbi u sirijskom Kurdistanu poginula je Asija Ramazan Antar (20), borac kurdskih "Odreda narodne samoodbrane" (Demokratske snage Sirije), koja je zbog svog izgleda dobila nadimak "kurdska Anđelina Džoli". Ona je počela da se bori još 2014. kada joj je bilo 18 godina. Nadimak "kurdska Anđelina Džoli" je dobila kada su se na društvenim mrežama pojavili njeni snimci i kada je počelo poređenje njenog izgleda sa likom američke glumice koja je više puta posetila kurdske izbegličke kampove.