Putin i Obama složni samo na slici

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

SAT i po pregovora Putina i Obame na njihovom poslednjem predsedničkom susretu, o Siriji i Ukrajini na marginama Samita G-20 u kineskom gradu Hangdžou, nisu urodili plodom. Pregovori su počeli u proširenom sastavu sa šefovima diplomatija Sergejom Lavrovom i Džonom Kerijem, a zatim su dva lidera razgovarala pola sata samo uz pomoć prevodilaca, ali ni to nije pomoglo.

Iako je Putinov portparol Dmitrij Medvedev kazao novinarima da je susret "prošao dobro", jedini konkretni rezultat je to što su se dve delegacije dogovorile da Lavrov i Keri nastave pregovore.

Pokazalo se da je Obamina prognoza uoči razgovora bila precizna. Obama je u Hangdžou izjavio da između SAD i Rusije još ima "teških razlika" o tome šta je potrebno učiniti da bi se okončao rat u Siriji. Dve velesile nikako da se dogovore koje bi to ciljeve njihova avijacija koordinisano gađala. Ruski generali su predlagali da se naprave zajedničke mape sa lokacijama onih snaga koje i Moskva i Vašington smatraju radikalnim islamistima. Na te predloge u Pentagonu su ostali gluvi.

Da je Obama bio u pravu tvrdeći da je kompromis još daleko, videlo se još u ponedeljak, ali je ipak nekakvo ohrabrenje što obe strane žele da i dalje pregovaraju.

Uoči sastanka Putina i Obame razgovarali su državni sekretar SAD Džon Keri i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i trebalo je da oni pripreme dogovor koji bi ozvaničili Putin i Obama. Taj dogovor bi bio korak ka miru u Siriji jer bi se dogovorila vojna saradnja dveju zemalja u borbi protiv muslimanskih ekstremista. Ali Keri i Lavrov očogledno nisu mogli da uklone suprotnosti, mada su u poslednjih 15 dana vodili maratonske pregovore.

Trebalo bi da dogovor Putina i Obame omogući da, između ostalog, humanitarna pomoć stigne do oblasti Sirije koje su već nedeljama pod opsadom. Amerikanci traže da sirijska avijacija ne bombarduje oblasti u kojima deluju pobunjenici koje podržavaju SAD. Objektivni je problem što SAD nemaju toliko veliki uticaj kao što se to čini na odrede "umerene opozicije". Mnogi od tih "umerenih" su u direktnim kontaktima sa radikalnim muslimanima.

Poslednji put su se Putin i Obama sreli u Parizu u novembru 2015. na konferenciji o klimi, a ove godine su više puta imali telefonske razgovore..

Obama se na marginama samita u Kini sreo i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Fransoa Olandom. Oni su razgovarali o tome kako da se reši kriza u istočnoj Ukrajini. Glavni problem je u tome što predsednik Porošenko objektivno nema snage da provede kroz parlament Minske dogovore, kojima bi trebala da se Donbasu da makar i minimalna autonomija.

Sa druge strane, Obama je novinarima posle susreta sa Putinom izjavio da SAD neće ukinuti sankcije Rusiji dok god ne budu ispunjene sve tačke Minskog sporazuma.

TEHNIČKE NESUGLASICE

PREDSTAVNIK Bele kuće je izjavio da su razlike u stavovima dveju strana oko Sirije "tehničke", pa postoji nada da se dogovor ipak postigne. To je podgrejala i izjava ruskog predsednika juče po podne, kada je rekao da je ipak došlo do "izvesnog približavanja" i da je moguće da se dogovor postigne za nekoliko dana jer "smo na pravom putu".

Još u februaru 2016. Keri i Lavrov su se dogovorili o osnovama za primirje u Siriji, ali američko-ruski maratonski pregovori nisu doneli i prekid vatre. Jako mnogo vremena je potrošeno zbog toga što Moskva i Vašington nikako nisu mogli da se dogovore u ocenama ko je "umerena opozicija", a ko su ekstremisti i šta sa predsednikom Sirije.