Mr Radomir Šćepanović: Haos na kineskoj berzi

KINA, čiji je ekonomski rast znatno usporen zbog pada privredne aktivnosti, rešila je da devalvira svoju valutu juan po treći put. To je rezultiralo padom akcija. Nova devalvacija kineskog juana dovodi do novog haosa na berzama u Šangaju i Šendženu. Novi mehanizam za prekid trgovanja na berzi je pokrenut dva puta u prvoj nedelji januara, što je za rezultat imalo da je 7. januar ove godine bio najkraći trgovački dan u 25 godina dugoj istoriji Šangajske berze.

Obaranje nacionalne valute juana smanjilo je kineske devizne rezerve za 500 milijardi dolara. Sa ovom devalvacijom juana, postignut je najniži kurs juana prema američkom dolaru od 2011. godine. Devalvacija juana imaće razorne posledice na američku privredu. Pad juana nije samo oborio svoju vrednost prema dolaru, već i prema drugim valutama u odnosu na evro i jen. Depresijacija juana utiče i na druge azijske zemlje da obore svoje nacionalne valute, u cilju bolje konkurentnosti na tržištu.

Usporavanje kineske privrede, tekuća "korekcija vrednosti" akcija na tamošnjem precenjenom finansijskom tržištu, prejak dolar, strmoglavi pad barela, pad ino-profita, povezano dejstvo ovih faktora postalo je jasno na Volstritu tek nakon loma na berzama u Šangaju i Šendženu. Dolazi do odliva kapitala iz Kine i rasprodaja deonica.

Pad akcijske vrednosti na berzama u Šangaju i Šendženu bio je za pet odsto. Novi mehanizam na berzi je primenjen. Prekidač je pritisnut. Berza je zatvorena na petnaest minuta. Po nastavku rada berze, strmoglavi pad akcija je nastavljen. Dostigao je sedam odsto tog dana i berza se zatvara.

Akcije Šangajske berze pale su za 7,3 odsto. Zbog toga Kina uvodi regulator za tržište hartija od vrednosti. Po tim novim pravilima se ograničavaju prava prodaje akcija velikim deoničarima na šest meseci. Prema novim propisima, moći će da prodaju najviše jedan odsto akcijskog kapitala kompanije na svaka tri meseca.

Banke, osiguravajuća društva i firme zabeležile su pad berzanskih ideksa skoro u svemu. Veliku gubici nastali su na berzama u: Njujorku, Londonu, Parizu, Frankfurtu. Posebno su pogođene rudarske kompanije, mašinska i auto industrija.

Globalna ekonomija već ima nekoliko negativnih faktora: podizanje kamata u SAD, pad cene sirove nafte na najniži nivo u poslednjih 10 godina, kineska ekonomija koja slabi. U Kini, zbog starog stanovništva, nema ko da puni penzioni fond. Indija ima veću devalvaciju valute od Kine.

Sada je najveći rizik kineska ekonomija koja je prestala sa dosadašnjim nivoom rasta. Restrukturiranje i kineski dug koji brže raste nego kineski oporavak. FED koji je u suprotnosti sa svetom. Promena referentne kamatne stope FED-a takođe daje svoj doprinos na svetskom tržištu, što se oseća na tržištu kapitala, a posebno na tržištima u usponu. Efekti se prenose i na robna i finansijska tržišta.

A tu su i politički razlozi. Zemlje zaliva su u konfliktu (Iran i Saudijska Arabija). Moćni igrači u proizvodnji nafte na Bliskom istoku.

Došlo je do poremećaja odnosa između Irana i Saudijske Arabije, gde Kina ima investicije u naftaškim poslovima. Saudijska Arabija i zemlje Bliskog istoka spuštaju cenu nafte kao bi ugušile konkurenciju iz SAD koja pravi naftu iz škriljaca. Na taj način u SAD se gube radna mesta. Sve je teže vratiti kredit koje je uzet za proizvodnju nafte iz škriljaca.

Sve ovo utiče na globalnu ekonomiju. Ni velike količine besplatnog novca nisu uticale na to da se oživi ekonomija.

Berze su pod velikim pritiskom. Indeksi su u padu, a cene nafte na najnižem nivou od aprila 2004. godine. Venecuela, Brazil, Grčka, Rusija, Ekvador, Argentina, Japan, Finska, Hrvatska i Švajcarska, po Blumbergu 2016. godina će imati najgore privredne pokazatelje. Tajvan je u grupi zemalja koje mogu pasti u recesiju.

Prethodnih godina, berze su uglavnom rasle, i ima indikacija da je u pitanju "balon", a da je njegova vrednost prenaduvana.

Mr Radomir Šćepanović, ekonomista