Majka Tereza postaje svetica

KATOLIČKA časna sestra Majka Tereza, Albanka, rođena u Skoplju kao Agnesa Gondža Bojadži, biće u nedelju u Vatikanu proglašena za sveticu, skoro dve decenije posle smrti, ali neke dileme oko nje ostaju. Očekuje se da će tom činu, na Trgu Svetog Petra u Rimu, prisustvovati na stotine hiljada vernika. Kritičari njene kanonizacije ističu da će "time vera pobediti razum i nauku i podsećaju da ona nije bila toliko zaštitnik siromašnih, nego promoter siromaštva".

Dobitnica Nobelove nagrade za mir, Majka Tereza preminula je 1997. godine. Sredinom prošlog veka osnovala je red Sestre misionarske ljubavi, u kojem je bilo više od 3.000 časnih sestara širom sveta. Osnivala je skloništa i kuhinje za siromašne, kolonije za obolele od lepre, kao i domove za napuštenu decu.

Pisac Kristofer Hičens, koji je o njoj napravio film "Anđeo pakla", naziva je "verskim fundamentalistom, političkim operativcem i primitivnim propovednikom". U svojoj kontroverznoj knjizi "Misionarska poza" on tvrdi da je Majka Tereza zagovarala "kult patnje", dok je istovremeno imala kontakte s diktatorima.

Arup Čaterdži, lekar iz Londona, objavio je 2003. godine kritiku Majke Tereze posle razgovora sa oko stotinu ljudi koji su povezani s njenim sestrinstvom. Oštro ju je kritikovao zbog, kako navodi, zapanjujućeg manjka higijene, korišćenja istih medicinskih igala više puta, kao i užasnog stanja domova pod okriljem njenog reda. Osporavaju se i čuda koja treba da opravdaju njenu kanonizaciju.

MOLITVOM DO ČUDA

DA bi Vatikan nekog proglasio za sveca, potrebno je čudo do kog je ta osoba došla molitvama. Najčešće su to lečenja i oporavak posle bolesti za šta ne postoje medicinska objašnjenja. Pet godina posle smrti Majke Tereze, papa Jovan Pavle Drugi, prihvatio je njeno prvo čudo - lečenje žene od tumora na stomaku u Bengalu, što je omogućilo njenu beatifikaciju 2003. godine. Papa Franja je prihvatio drugo čudo 2015. godine - lečenje jednog Brazilca od tumora mozga.