Poslednji predsednički susret dvojice moćnika

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

VODEĆE ličnosti dve svetske supersile Rusije i SAD, Vladimir Putin i Barak Obama, srešće se u Pekingu, gde 4. septembra počinje samit G 20, i to će, po svemu sudeći, biti njihov poslednji predsednički susret. Iako je glavna tema samita "Gradnja inovacione, zdrave i međusobno povezane svetske ekonomije" u najavljenom razgovoru Putina i Obame tema neće biti ekonomija već uzavrele političke teme - situacije u Ukrajini i Siriji.

U Kremlju smatraju da Vašington može da utiče na rukovodstvo u Kijevu da napokon realizuje Minske dogovore i ispune obećanja prema Donbasu. To neće ići glatko, pogotovo kada se uzme u obzir da je predsednik Ukrajine Petar Porošenko priznao u razgovoru sa predsednikom Kazahstana Nursultanom Nazarbajevom da on nema snage da u ukrajinskom parlamentu verifikuje veću autonomiju Donbasu!

Što se tiče Sirije, razgovor Putina i Obame bi mogao da ubrza saradnju ruskih i američkih generala. Do sada je Pentagon ignorisao sve predloge koji su stizali iz Moskve kao odgovor na nepristajanje Kremlja da se nasilno svrgne legitimno izabrani predsednik Sirije Bašar al Asad. Izgleda da američke obaveštajne službe i generali u Pentagonu nisu izvukli nikakve pouke iz Libije i pre toga iz Iraka jer je nasilno svrgavanje tamošnjih lidera samo napravilo još veći haos.

I sa Sirijom, baš kao i sa Ukrajinom, neće biti lako da se stigne do rešenja koje će sve zadovoljiti. Jer, posle maratonskog sastanka državnog sekretara Džona Kerija i ministra spoljnih poslova RF Sergeja Lavrova prošlog petka u Ženevi u Pentagonu su izjavili da Vašington i Moskva nisu dostigli saglasnost oko Sirije. Američki ministar odbrane Ešton Karter je kazao da ruske akcije u Siriji stimulišu građanski rat i produžavaju stradanje sirijskog naroda. Karter očigledno ne želi da se seti koliko su mu puta Rusi predlagali da se sedne za sto i dogovori koje su to terorističke organizacije, a ko stvarno "umerena opozicija". Sada ostaje nada da se Obama dogovori sa Putinom da se krene u zajedničke akcije protiv radikalnih islamista. Da se može doći do kompromisa ako postiji politička volja dokaz je kad su se Putin i Obama dogovorili o likvidaciji sirijskog hemijskog oružja, i sve je realizovano dosta brzo.

U Pekingu će se Putin kao i Obama sresti odvojeno i sa turskim predsednikom Erdoganom, sa kojim će razgovarati i o Siriji. Sastanak Erdogana sa Obamom biće mnogo zanimljiviji jer predsednik Turske smatra da trag nedavnog pokušaja državnog udara vodi u SAD gde je azil dobio duhovni vođa Gulen čije izručenje traži Ankara.

GENERALNA SKUPŠTINA BEZ PUTINA

Kada se zna da će Putin na samitu G 20 u Kini imati odvojene susrete sa predsednikom Kine, zatim, premijerom Japana kao i liderima zemalja Briksa, onda je jasno zašto on nema nameru da putuje sledećeg meseca u Njujork na zasedanje Generalne skuštine OUN. U to vreme u Rusiji će se održati i izbori sa Dumu (parlament), pa je sve to njemu važnije od toga da u Njujorku ponavlja istu priču iz Kine.

RUSIJA I HAKERSKI NAPADI U SAD

Rusija ne želi da komentariše navode o umešanosti Moskve u hakerski upad u bazu podataka glasača u SAD, izjavio je juče portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

- Takve izjave su potpuno neutemeljene pošto nisu ni na čemu zasnovane - rekao je Peskov. - Nikakve činjenice nisu date.

Američki FBI upozorio je vlasti u Arizoni i Ilinoisu da treba da pojačaju bezbednost pošto postoje dokazi da su hakeri imali pristup bazi podataka s biračkih spiskova. Neki stručnjaci, kao i štab predsedničke kandidatkinje Demokratske partije Hilari Klinton, veruju da Rusija stoji iza hakerskog napada na imejlove Demokratskog nacionalnog komiteta.