Kurdi - između Ankare i Kremlja

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

TURSKI predsednik Tajip Erdogan nije dobio saglasnost Vladimira Putina za napade na sirijske Kurde. Nisu tačne informacije da su Turci usaglasili svoju akciju koju sprovode sa "one strane" sirijske granice sa ruskim generalima, jer vojne saradnje između dve zemlje i nema, izjavio je za "Novosti" najpoznatiji ruski geopolitičar penzionisani general-pukovnik Leonid Ivašov. On dodaje da su ruski piloti i vojnici došli u Siriju na poziv legalne vlasti, dok su Turci to napravili samovoljno, pa zato sirijsko rukovodstvo tursku vojnu operaciju "Štit Eufrata" naziva agresijom.

Pošto su Putin i Erdogan u Sankt Peterburgu kao jednu od glavnih tema imali Siriju, neki analitičari na Zapadu ali i u arapskom svetu su ocenili da je predsednik Turske za svoju akciju imao podršku Kremlja. Sumnja je bila tim veća što je posle turske agresije Erdogan telefonirao Putinu.

Eksperti koji prate zbivanja u Siriji kažu da bez pomoći Turske sirijsko-rusko-iranska koalicija ne može da uništi radikalne isplamiste u rejonu grada Alepa.

Čak je i sirijska avijacija gađala položaje Kurda na severu-istoku zemlje. Nameće se pitanje - znači li to novo zbližavanje Sirije i Turske jer ne tako davno Erdogan je nazivao Asada svojim bratom.

To još više komplikuje situaciju, jer kad je Asadov režim visio o koncu jedino ko se stvarno borio protiv okupatora bili su Kurdi. Tada se govorilo o tome da Kurdima treba dati autonomiju. Sada se uključila u igru Turska, koja želi da se i na teritoriji Sirije obračunava sa Kurdima što godinama čini na svojoj teritoriji.

Sirijski Kurdi su trn u oku Turskoj jer oni u potpunosti podržavaju Radničku partiju Kurdistana koja godinama pravi glavobolje Ankari. Interesantno je da su Amerikanci pune dve godine podržavali Kurde materijalno, a osim toga bombardovali su položaje islamista da bi podržali Kurde na frontu. Amerikanci među Kurdima imaju svoju obaveštajnu mrežu. Da podsetimo, ne tako davno najuticajnija Radnička partija Kurda je bila protiv SAD smatrajući ih najvećim imperijalističkim zlom. Poslednje dve godine Kurdi su promenili retoriku da bi mogli da dobijaju od Amerikanaca vojnu pomoć.

U vreme loših odnosa Moskve i Ankare i ruski avioni su takođe pružali podršku kurdskim odredima na severu.

Kurdi u Siriji ne traže svoju državu već široku autonomiju. U delovima gde žive oni imaju svoju vlast, imaju predstavništva u inostranstvu, a ove godine su ga otvorili i u Moskvi.

Ankara ne želi pregovore sa Kurdima jer njihove organizacije smatra terorističkim. Po pitanju Kurda, Moskva i Ankara nemaju identičan stav i to je nedavno potvrdio i turski ambasador u Moskvi. Uostalom, pitanje učešća Kurda na pregovorima o budućnosti Sirije zavisi od Vašingtona i Moskve a ne od Ankare. U slučaju da se Kurdi izigraju i ništa ne dobiju u mirovnim pregovorima, u tom regionu će i dalje biti nestabilno.

KAD SE POGLEDA KARTA...

TURCI tvrde da su se uključili u borbu protiv radikalnih islamista, ali su zapravo iskoristili priliku da se obračunaju sa Kurdima. Napadi Turske nisu bili na radikalne islamisti nego na Kurde. Turci su prebacili oko 40 tenkova i oko 400 vojnika. Osim toga turski F-16 su iz vazduha gađali dva puta pozicije Kurda. Uostalom turski ministar odbrane Fikri Išik je već otvoreno rekao da je cilj Ankare da zaustavi kurdsku ekspanziju u Siriji. Kad se pogleda karta, jasno je da Kurdi žele da se spoje iz dve enklave severne i jugozapadne.

OPREČNI STAVOVI

ANKARA je juče jasno stavila do znanja snagama sirijskih Kurda da će biti meta turskih oružanih snaga ako se ne povuku istočno od Eufrata. Sa druge strane Pentagon je saopštio da su sukobi između Turske i prokurdskih snaga u Siriji neprihvatljivi i pozvao sve strane u sukobu da "obustave borbu".