Turistički vodič iz Sijene za Novosti: Da li je sve moralo da bude ovako tragično?

ZEMLjOTRES koji je pogodio centralnu Italiju uzvitlao je strasti i pokrenuo debatu o tome da li je baš sve moralo da poprimi tako tragične razmere. Jer nisu sve kuće koje su se rušile kao da su kartonske i pretvarale u prah i pepeo stare stotinama godina. Naprotiv, mnoge su građene i posle donošenja zakona koji obavezuje graditelje da poštuju standarde da bi građevine odolele potresima tla od oko šest stepeni Rihtera. Čija je krivica što je u zemljotresu poginulo toliko ljudi?

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže Barbara Grdanički, turistički vodič u Sijeni. Problem nipošto nije nov, kaže naša sagovornica, i navodi da su prvi zemljotresi u ovom regionu zabeleženi još oko 1639.godine. Sada je, međutim, sve obojeno crvenom bojom prolivene krvi nedužnih ljudi. Na italijanskim TV kanalima se, kaže, smenjuju slike užasa i diskusije geologa i građevinara. Na jugu zemlje pre samo četiri godine iz čista mira su se i bez zemljotresa srušile zgrade visoke četiri-pet spratova da bi posle bilo utvrđeno da je korišćen nedozvoljeni, loš materijal.

- U Italiji, inače, često se događa da se prećutkuje odgovornost a onda, nažalost, sve bukne na ovakav ili sličan način - kaže Grdanički. - Cela zemlja je manje-više trusno područje, veoma seizmički aktivno. Kako je onda moguće da u drugim delovima sveta u mnogo jačim zemljotresima kuće odolevaju, a ovde se ruše i novije zgrade? Potresni su prizori koji se emituju na televiziji, a prepričavaju se i priče koje ne mogu da se zaborave nikada: jedan dečak je plakao i zvao u pomoć, a kad su ga najzad otkopali - bio je mrtav.

Naša sagovornica dodaje da se u Italiji vodi i polemika oko činjenice da se imigranti smeštaju u hotele, a ljudi stradali u prirodnim katastrofama poput ove u šatore ili kontejnere koji im umesto privremenog, ostanu kao trajni smeštaj.

Spasioci imaju velikih problema da stignu do mnogih građevina jer toliko ima ruševina da kamioni, i ostala glomazna vozila nisu u stanju da priđu zgradama, prođu kroz uske ulice, tako da upoređujući ovaj zemljotres sa onim iz Akvilija, sada ima velikih poteškoća u spasavanju ljudi! Ono što su za četiri dana obavili tamo, ovde će trajati danima!

FEŠTA ZBOG SOSA

U AMATRIČEU je, nažalost, u trenutku tragedije bilo i mnogo više ljudi nego što gradić ima stanovnika. Bilo je, naime, vreme održavanja godišnje fešte kojom se proslavlja činjenica da je po ovom gradu čuveni sos za špagete dobio ime. Zato su došli i oni koji žive i rade širom Italije ili u inostranstvu, kao i mnogi drugi da posete rodbinu ili samo uživaju u festivalu.