Nemačka strategija za paniku

VLADA u Berlinu danas razmatra strategiju civilne odbrane, prvu od Hladnog rata naovamo. Plan koji podrazumeva civilnu podršku domaćim vojnim trupama, ali i povećanje otpornosti stambenih i poslovnih zgrada, kao i kapaciteta zdravstvenog sistema, izazvao je lavinu reakcija. Parlamentarna opozicija oštro je protestovala, nazvavši ovaj potez nepotrebnim širenjem panike.

Šef poslaničkog kluba Levice Ditmar Barč ocenjuje da “vlada ne bi smela da iznosi ovakve predloge, jer stvaraju nesigurnost u narodu”. Konstatin fon Noc iz stranke Zelenih kaže da “je lepo što vlada aktuelizuje planove za slučaj najgoreg, ali da je, s obzirom na tehnički razvoj, na delu puko poigravanje sa konceptima starim više decenija”. Problematično je, smatra opozicija i to što se civilna prevencija meša sa vojnim scenarijima.

U dokumentu na 69 strana, ističe se da “nije verovatan napad na nemačku teritoriju koji bi iziskivao konvencionalnu odbranu zemlje”. Istovremeno, ukazuje se na činjenicu da bi zemlja “trebalo da bude značajno pripremljena u slučaju razvoja događaja u budućnosti koji bi joj ugrozili egzistenciju, što se nikako ne može isključiti”.

U julu se na teritoriji Nemačke dogodio čitav niz terorističkih napada. Odgovornost za dva preuzela je Islamska država. Ministarstvo odbrane trenutno se bavi idejom da se vojska obuči da pruži adekvatan odgovor na velike terorističke napade. Ministar unutrašnjih dela Tomas de Mezijer najavio je prošle nedelje nove, izrazito oštre antiterorističke mere koje obuhvataju i kontroverzni predlog da se džihadističkim borcima oduzme nemačko državljanstvo.

Zapadni mediji komentarišu da je “opsednuta svojom nacističkom prošlošću, Nemačka decenijama izuzetno obazriva kad je reč o pitanjima odbrane”. Uprkos tome, Berlin je ove godine napisao novi vojni plan u kome se ističe njegova ambicija da preuzme veću odbrambenu ulogu izvan svojih granica, u okviru NATO i EU. Rad na strategiji civilne odbrane, počeo je 2012. godine i odvijao se paralelno s pisanjem takozvane Bele knjige o bezbednosnoj politici države.

Građani Nemačke pozivaju se da stvore zalihe hrane i vode. Kabinet kancelarke Merkel lansirao je ocenu “da bi svako trebalo da raspolaže količinom namirnica, dovoljnom za desetak dana”. Vodu valja nalagerovati za pet dana, u količini od dva litra po čoveku dnevno.

Ono što je kabinet Merkelove zasigurno postigao strategijom, jeste reklama za firme koje prodaju sisteme za preživljavanje u ratnim uslovima, ocenjuje Dojče vele. Dodatno će zaraditi oni koji tržište opskrbljuju folijama za zaštitu prozora, sistemima za grejanje bez struje, radio-aparatima na navijanje (koji primaju kratke talase) hemijske toalete i prečistače vode...

U prodaji su i specijalne kutije sa porcijama za celu porodicu, koje zadovoljavaju sve moguće varijante potreba - od onih koje imaju vegetarijanaci, do ljudi alergičnih na laktozu. Primera radi, 12 porcija svinjskih odrezaka na bavarski način jedna od najvećih nemačkih firmi za preživljavanje ceni 89 evra, istu količinu šampinjona s pirinčem 82, a rezanaca sa povrćem 64 evra.