Turska mesec dana posle pokušaja puča – 76.000 otpušteno, 35.000 uhapšeno

Turska je mesec dana posle pokušaja puča, 15. jula, kada je poginulo više od 270 ljudi, pokrenula masovnu "čistku" i velike demonstracije podrške vlastima.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan trvdi da je organizator puča njegov bivši saveznik, propovednik Fetulah Gulen koji živi u SAD, ali Gulen demantuje bilo kakvu umešnost.

Turska je posle propalog puča pokrenula čistke u vojsci, gde je gotovo polovina generala smenjena, kao i u pravosuđu, medijima, prosveti, čak i u sopstvenoj stranci. Uhapšeno je oko 35.000 ljudi a 76.000 je otpušteno.

Agencija Frans pres je objavila hronologiju događaja od dana propalog puča.

- Noć između 15. i 16. jula, pobuna dela vojske koja je uzela borbene avione i helikoptere i stvorila paniku na ulicama Ankare i Istanbula.

Pučisti su ciljali na Parlament i Predsedničku palatu. Isključili su struju u Vojnoj bazi Indžirlik gde se nalaze američke nuklearne bojeve glave i koju koristi Međunarodna vojna koalicija u borbi protiv Islamske države u Siriji i Iraku.

Erdogan, na odmoru u Marmarisu, na zapadu Turske, poziva građane da se odupru "pokušaju puča" izlaskom na ulice. Obratio se naciji u telefonskom razgovoru za televiziju CNN-Turk.

- 16. jul, Erdogan se vraća u Istanbul gde ga je dočekala impozantna masa ljudi. Turski predsednik osuđuje "izdaju" vojnika-pučista koje optužuje da su povezani s Gulenom, ali Gulen iz egzila u SAD poriče ponovo bilo kakvu umešanost. Visoki vojni zvaničnik saopštava da je propao pokušaj državnog udara.

Na ulice Istanbula izlaze Erdoganove pristalice. Erdogan od Vašingtona traži Gulenovo izručenje.

- 17. jul, Erdogan obećava da će uništiti "virus" pučista pozivajući na nastavak uličnih demonstracija.

Predsednik je pomenuo i povratak primene smrtne kazne, ukinute 2004. godine radi kandidovanja Turske za prijem u Evropsku uniju (EU).

- 18. jul, EU i NATO upozoravaju Tursku da ne sprovodi opštu represiju i da ne uvodi smrtnu kaznu.

- 19 jul, turske vlasti čistku su, posle vojske, policije i pravosuđa, proširile na prosvetu i medije.

Američki predsednik Barak Obama je obećao pomoć SAD u istrazi, ali je pozvao na poštovanje vladavine prava u Turskoj.

- 20. jul, Erdogan je uveo tromesečno vanredno stanje, ocenivši da je moguće da su druge zemlje umešane u puč "koji možda još nije završen".

- 23. jul, turske vlasti produžile su trajanje pritvora na maksimalnih 30 dana i raspustile Predsedničku gardu.

- 28. jul, posle smenjivanja 149 generala i admirala, na sastanku Vrhovnog vojnog saveta sprovode se promene u vojnoj komandi.

- 30. jul, Erdogan izrazio želju da pod svoju kontrolu stavi obaveštajnu službu putem ustavne reforme.

- 2. avgust, predsednik je kao odgovor na kritiku iz inostranstva, optužio zapadne zemlje da podržavaju "terorizam" i pučiste. "Scenario za neuspeli puč je napisan u inostranstvu", rekao je Erdogan.

- 4. avgust, turski sud je izdao nalog za hapšenje Gulena. Gulenovi američki advokati su rekli da njihov klijent ne može da bude izručen Turskoj jer ne postoje dokazi protiv njega.

- 7. avgust, priređene su demonstrancije s milionskim brojem učesnika, koje označavaju kraj svakodnevnih tronedeljnih skupova podrške vlastima.

- 9. avgust, Erdogan se miri s Rusijom posle devet meseci krize u međurdržavnim odnosima. Tri dana kasnije, Ankara poziva Moskvu na zajedničke operacije protiv Islamske države i upozorava Vašington da ne žrtvuje bilateralne odnose zbog Gulena. Nastavlja se čistka, ovog puta u sveštenstvu, gde je smenjeno više od 3.670 ljudi.

- 12. avgust, Ankara navodi da je dobila "pozivitne signale" Vašingtona o izručenju Gulena koji traži nezavisnu međunarodnu istragu o neuspelom puču i obećava punu saradnju.

Turska je izdala nalog za hapšenje bivše fudbalske zvezde Hakana Šukura koji od kraja 2015. godine živi u Kaliforniji, povezanog s Gulenom.