Krim: Banke i mostovi brinu više od pretnji Kijeva

U Simferopolju, u noći između petka i subote, održan je veliki rok spektakl na kome su učestvovali "Noćni vukovi" čuvenog Aleksandra Zoldastnova. "Hirurg" je pred više hiljada građana Krima održao govor o istoriji poluostrva i to je juče bio najcitiraniji događaj u medijima Krima. Druga vest bilo je priznanje krivice ukrajinskog obaveštajnog pukovnika Jevgenija Panova, koji je uhapšen pre neki dan. On je trebalo da organizuje izvlačenje dvojice ukrajinskih sabotera koji su imali zadatak da napadnu aerodrom i pruge na Krimu ali su "pali" posle sukoba sa pripadnicima FSB u blizini Armjanska između 8. i 9. Treća vest je da turistička sezona nikada nije bila bolja, a četvrta i za građane poluostrva najvažnija stvar je da Kerčanski most, dug 19 kilometara, koji će ih spojiti sa Rusijom napreduje brže od planiranog i da će možda biti gotov pre 2018 - ovako je za "Novosti"komentarisala "užareno" stanje na Krimu Oksana Sozonova, urednica programa za Srbiju portala "Njuz front".

Mlada novinarka zadužena da "pokriva" region Srbije, Kosova i Crne Gore, juče je stigla u Beograd. Kaže da se zveckanje oružja oko Krima više čuje u svetu nego na obalama Crnog mora, a kada su građani u pitanju - na pretnje Porošenka više se niko ne osvrće.

- Verujte, najposećeniji sajt na Krimu je onaj koji uživo prati izgradnju grdosije od mosta koji će spojiti Krasnodarsku oblast sa novom republikom. Vidljivih vojnih aktivnosti nema, a postavljanje sistema S-400 na položaje odbrane naše republike od pre neki dan mediji u ovom delu Rusije zabeležili su na nivo vesti - objašnjava Sozonova.Narod, preko dva miliona žitelja Krima, apsolutno je siguran u svoju vojsku i niko ne strepi da bi Kijev mogao da nanese veće zlo građanima sada ruske republike.

Kako priča Sozonova, problema u životu običnih ljudi na ovom području ima. Najveći je što bankarski sistem Rusije još nije zaživeo te građani ne mogu da šalju i primaju novac.O tome se sada mnogo govori baš iz razloga što je turistička sezona u punom jeku. Mnogi žele da produže letovanje na Krimu a ne mogu da uspostave veze sa svojom bankom u Rusiji.

- Ono što, recimo, nije zabeležila svetska štampa sa Krima je velika anketa koja je rađena za potrebe države i medija o tome da li su građani zadovoljni odvajanjem od Ukrajine - nastavlja Sozonova. Anketirano je na stotine ljudi sa pitanjem da li bi bilo bolje da su ostali u Ukrajini jer je tada redovno bilo struje, platnog prometa... Svi anketirani su bili za Rusiju.

Naša sagovornica veli i da je sve više delegacija iz EU na Krimu u poluzvaničnim posetama, ali o tome ima malo vesti u zapadnim medijima.

- Delegacije francuske države boravile su na Krimu dva puta, a Italijani jednom - nastavlja ona. - Dolazili su i predstavnici drugih zemalja da se uvere šta građani zaista misle o Ukrajini. Čuli su istinu. Da su ljudi ostali pod vlašću Porošenka i Kijeva danas bi Krim ličio na Donbas ili Lugansk.

- Vrlo brzo i u političkom smislu pitanje Krima biće zauvek rešeno - ubeđena je Sozonova.

HRUŠČOVLjEV POKLON

- Pre samo 60 godina Krim je bio "bratski poklon ruskog naroda ukrajinskom", koji je tada praznovao 300. godišnjicu ujedinjenja Rusije i Malorusije u jednu državu. Tako je simbolični gest trebalo da učvrsti prijateljstvo i ekonomiju, ali i politički značaj novog generalnog sekretara Nikite Hruščova - podseća novinarka sa Krima i dodaje:

- Naše polustrvo je tokom svoje istorije bilo u orbiti uticaja Istočne rimske imperije, Hazarskog kanata, Mongolske imperije i Osmanske imperije pre nego što je 1783. godine postalo deo Ruske imperije. Rusija je bila monolitna država do 1917. godine, kada je posle revolucije podeljena na formalno nezavisne sovjetske republike i autonomije. Krim je Ukrajini poklonio Hruščov 1954. na jednom sastanku u Kremlju, posvećenom poljoprivredi, a da ruski narod nikada nije pitan šta misli o tome.