Komentar: Obrt

SAMO su obrti stalni u životu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Nijedan, ipak, nije ravan onom koji se dogodio za samo nekoliko sati, u noći između petka i subote, na tananom luku mosta na Bosforu.

Vojni puč nameran da turskog predsednika preseli iz velelepne palate u Ankari pravo u istoriju, doneo je obrt kao nijedan sličan pokušaj pre toga. Krvaviji od svih prethodnih, ovaj puč “udahnuo” je novi život upravo svojoj glavnoj meti.

Činilo se da je u 62. godini Erdogan, koji je prošao put od siromaštva na obali Crnog mora do zdanja u Ankari, 30 puta većeg od Bele kuće, već teško uzdrman, i iznutra, i spolja. U zemlji su ga lomili korupcionaški skandali saradnika, obračuni s protivnicima, teroristički napadi, a spolja sve komplikovaniji odnosi sa Vašingtonom, Moskvom, Briselom, rivalima u regionu.

Obrt koji je doneo fijasko vojnog puča, spremno je dočekao Erdogan. Od mladosti borben, nekadašnji politički autsajder, vičan da gubitke pretvara u pobede, on je, u dramatičnoj noći, posegao za glavnim uporištem, svojim glasačima. Ne prežući od obrta, animirao ih je, uz pomoć, njemu dotad “omraženih”, društvenih mreža.

U noći kada je stabilnost Turske postala najveći zalog, obrt je stigao i iz vodećih svetskih prestonica, koje su dale podršku demokratski izabranom predsedniku. Erdogan je to pretočio u smeštanje iza rešetaka hiljada protivnika i zahtev Vašingtonu da Ankari izruči prvog među njima, nekadašnjeg prijatelja Fetulaha Gulena.

Obrt na mostu na Bosforu, međutim, nije načinio i ključni preokret spajanja dubokih podela. Erdoganova “čvrsta pesnica” mogla bi da se okrene u obrnutom smeru.