Rusi se smeju NATO bataljonima

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

Dvodnevni samit članica NATO u Varšavi, koji su na Zapadu već proglasili najvažnijim u poslednjih dvadeset godina, u Rusiji su pratili s velikom pažnjom, jer je jedno od glavnih pitanja dnevnog reda bio “NATO odgovor na agresivnu politiku Rusije”. Odluku da 2017. godine NATO pošalje četiri bataljona od po 800 do 1.000 vojnika u tri baltičke zemlje bivše sovjetske republike i Poljsku, u Moskvi su dočekali s podsmehom.

Predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Ruske Federacije Konstantin Kosačov nazvao je skup u Varšavi - samitom prevare. Kosačov je istakao da zapadni političari lažu milione građana iako odlično znaju da od Rusije ne preti nikakva opasnost. To je isto kao da se brana protiv poplava gradi u pustinji. Jedino otac perestrojke Mihail Gorbačov zabrinuto kaže da je NATO počeo da se priprema za pravi rat.

U Moskvi podsećaju na to da Rusija i NATO imaju potpisani dogovor iz 1997. godine prema kojem je zapadnoj vojnoj alijansi zabranjeno da povećava broj vojnika u blizini ruskih granica. Ali u Briselu se pravdaju time da ti novi bataljoni imaju isključivo odbrambenu funkciju

U Moskvi odavno nemaju iluzija o iskrenoj saradnji sa NATO, ali nemaju niti malo straha od tog moćnog vojnog saveza. U Moskvi tvrde da je vojnoj mašineriji tog vojnog bloka potreban stalni neprijatelj, pa stalno izmišljaju strašila da bi se mogli opravdati visoki vojni budžeti. Ove godine članice NATO će u proseku povećati svoje vojne budžete za 1,5 posto.

Moskovski analitičari zapažaju da i među članicama NATO ipak postoji razlika u stavu prema Rusiji. Najagresivniji prema Rusiji su Poljaci, pa zatim tri baltičke zemlje, dok, na primer, Nemci insistiraju na tome da se pojača dijalog s Moskvom.

Rusima je važno što njene komšije Gruzija i Ukrajina neće postati, barem u bližoj budućnosti, članice NATO. Uostalom, i Džon Keri, američki državni sekretar, u četvrtak je u Kijevu kazao da Ukrajina još mnogo toga treba da napravi da bi bila spremna da uđe u NATO. Slično je rekao i dan ranije u Tbilisiju o perspektivi ulaska Gruzije u NATO.

Iako i jedna i druga strana govore da ne žele novi Hladni rat, mnogi pokazatelji govore da je on u toku. Trka u naoružavanju već je počela, propagandna artiljetrija gruva, a vojni budžeti rastu. Putin je nedavno, posle razgovora s predsednikom Finske, rekao da je Rusija spremna za dijalog sa NATO. Prvi korak bi, prema mišljenju Putina, trebalo da bude prihvatanje predloga predsednika Finske da svi avioni koji lete nad Baltikom moraju da imaju uključene sisteme za prepoznavanje. Ni u Belorusiji ne vide opasnost od razmeštanja bataljona NATO u susednim zemljama, ali i smatraju normalnim da imaju svoju “protivigru”.

Posle samita u Varšavi, već 13. jula u Briselu će se održati sastanak Saveta NATO - Rusija na nivou ambasadora.

PROTERIVANjE

Rusija je juče objavila da je proterala dvojicu američkih diplomata zbog proterivanja dvojice ruskih zvaničnika iz SAD, što je bio odgovor na napad ruskog policajca na američkog diplomatu u Moskvi.

Obama i Putin tvrde da sarađuju

ĐUKANOVIĆEVA IZDAJA

Što se tiče Crne Gore, u Moskvi su svesni toga da je njena vojska simbolična i da ne može nikako da utiče na balans snaga, ali se ponašanje rukovodstva, na čelu sa Milom Đukanovićem, doživljava kao “istorijska izdaja”.