Brisel požuruje, kada će razvod?

BRISEL OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

DOK pojedini evropski lideri traže brzi odlazak Velike Britanije iz EU posle referendumske odluke donete 23. juna, u ponedeljak se činilo da su Britanci sada za čekanje i kupovinu vremena, ako je to uopšte moguće. U takvim uslovima, u Berlinu su se sreli nemački kancelar Angela Merkel, predsednik Francuske Fransoa Oland, italijanski premijer Mateo Renci i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, s ciljem da utvrde šta dalje i istovremeno daju elan ostatku EU. Prethodno su se Tusk i Oland ujutro sreli u Parizu i složili da odmah treba pokrenuti odredbu iz člana 50. Lisabonskog sporazuma o istupanju jedne članice iz Unije.

Angela Merkel je, s druge strane, umerenija i smatra da sve treba tri puta izvagati, pre nego što se krene u razgradnju, ali je poručila da je neophodno sprečiti druge članice Evropske unije da krenu putem Britanije.

Britanske vlasti izgleda nameravaju da čekaju oktobar i Dejvid Kameron danas na samit EU neće doneti otkazno pismo. Britanski ministar finansija Džordž Osborn je upozorio da će njegova zemlja aktivirati član 50 “u povoljnom trenutku”. Šta to znači, niko ne zna.

Neki analitičari ističu da parlament uopšte nije u obavezi da prihvati konsultativne rezultate referenduma koji nisu pravno obavezujući, naglašavajući da je, da bi se izašlo iz EU, potreban široki politički konsenzus. Ipak, malo je verovatno da će se nešto slično dogoditi.

Za to vreme, tržište je uznemireno. Funta je u ponedeljak ponovo pala u odnosu na dolar, dok su investitori nervozni. Neke firme gube i 15 do 20 odsto deonica, među kojima su i britanske loukost kompanije, zabrinute oko toga da li će i dalje moći da jeftino sleću i poleću s tla EU. Brisel je već odlučio da premesti sedište Evropske bankarske uprave iz Londona. Očekuje se da mnoge evropske i svetske banke krenu istim putem. Neki već vide pariski “Defans” kao moguću zamenu za londonski “Siti” unutar smanjene EU.

Kako vreme odmiče, sve je više glasova koji stižu do kontinentalnog dela Evrope, da se Britanci kaju zbog svoje odluke. Mediji prenose izjave nekih koji su dali glas za izlazak, ili uopšte nisu izašli na referendum, koji poručuju da bi uradili drugačije, jer sada, kada konkretno mogu da sagledaju posledice, smatraju da su bili loše obavešteni. Glasali su, kažu, emocijama, a ne glavom.

Tome u prilog ide i “posipanje pepelom” Najdžela Feridža, vođe Britanske stranke za nezavisnost (UKIP) koji je već poručio da britanskoj socijalnoj službi neće moći da se uplaćuje svake nedelje 350 miliona funti, koliko je blok za izlazak pretendovao da zvanični London unosi u evropski budžet.

Naime, oko ove sume su se vrtele neke od ključnih parola onih koji su zagovarali izlazak iz EU. Istina je, to jeste britanska budžetska obaveza prema EU.

Ali, blok oko Borisa Džonsona je “zaboravio” nekoliko “sitnica”, popust koji je još 1984. godine izdejstvovala Margaret Tačer i druge subvencije, pre svega onu za poljoprivredu, što ukupno iznosi oko 11 milijardi. Ispada, tako, da je doprinos u evropsku kasu skoro tri puta manji nego što je servirano glasačima.

Posle svega, jedno je očigledno, Evropa ulazi u dugo i neizvesno leto.

POLjACI NA UDARU U ENGLESKOJ

POLjSKA ambasada u Londonu izrazila je u ponedeljak zabrinutost zbog, kako kažu, ksenofobije usmerene protiv zajednice Poljaka i drugih migrantskih zajednica u Velikoj Britaniji. Prema izveštajima lokalnih medija u Engleskoj pojedinci su delili po kućama i ostavljali zakačene na automobilima letke na kojima piše: “Dosta nam je poljske gamadi”. Na zgradi Poljskog kulturnog društva, ispisan je grafit koji poručuje Poljacima da napuste Veliku Britaniju.