Donjecka republika neće proći kao Srpska Krajina

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

HOĆE li stanovnici Donjecke i Luganske narodne republike doživeti tragičnu sudbinu Srpske Krajine, pitanje je koje se uvek nametne kad svetske agencije jave da je realizacija Minskih mirovnih dogovora ušla u ćorsokak, a da istovremeno NATO namerava da poveća vojnu pomoć svom novom savezniku - Ukrajini. Ovih dana iz Brisela je ponovo stigla vest da će NATO na samitu u Varšavi doneti odluku o "novom paketu pomoći" Kijevu.

Iako deklarativno Zapad traži od Kijeva da se realizuju Minski dogovori po kojima bi Donbas dobio određenu autonomiju, neosporno je da glavni saveznici ukrajinskog rukovodstva, koji sede u Vašingtonu, podržavaju želju Petra Porošenka da "blickrigom potuče snage Donjecke i Luganske narodne republike i dođe na granicu s Rusijom".

Na pitanje sa početka teksta, dopisnik "Novosti" iz Moskve imao je ekskluzivnu priliku da mu odgovori premijer Donjecke narodne republike Aleksandar Vladimirovič Zaharčenko (40), koji je došao u Moskvu na promociju knjige poznatog ruskog pisca Zahara Prilepina "Sve što treba da se reši", inače publicističko delo gde je glavni junak upravo Zaharčenko.

- U Kijevu i na Zapadu ponavljaju da iz Donbasa treba da odu regularne jedinice ruske armije. Ali njih u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici nema. Da je kod nas ruska armija mi bismo odavno stigli u Kijev. Mi smo za mirne pregovore, ali ako zatreba opet ćemo ratovati da sačuvamo svoju zemlju gde smo rođeni. Ne plašimo se da će Donbas doživeti sudbinu Srpske Krajine, jer je iza nas cela Rusija - govori nam Zaharčenko.

Naš sagovornik ističe da su sa obe strane u sukobu u Ukrajini isti ljudi, pa, kako kaže, ne govori o pobedi nad svojim narodom, nego "nad nacionalističkom huntom u Kijevu". Povratak u normalan život, po Zaharčenku, mora da sledi nakon promene sistema vrednosti. Rukovodstvo u Kijevu je poniženo, jer, kako ističe, "njihovih 40 miliona stanovnika nije moglo da pobedi nas kojih je bilo dva miliona".

Naš sagovornik otkriva da je među plaćenicima koji su ratovali na strani Kijeva bilo najviše Poljaka, a njih je u Donbasu nastradalo oko pedesetak. Iz pribaltičkih republika stradalo je oko 30 plaćenika, a mnogi od njih su bili snajperisti. Među plaćenicima je bilo i Čeha, pa čak i crnaca. Na drugoj strani, među dobrovoljcima u Donbasu je bilo najviše Srba.

- Kad ste vi bili u nevolji, dok se ratovalo na Balkanu, kao dobrovoljci su dolazili Rusi. Sada su braća Srbi priskočila nama u pomoć i mi smo im zahvalni - kaže Zaharčenko i moli da preko stranica "Novosti" prenesemo "njegovu zahvalnost u ime stanovnika Donbasa srpskom narodu".

OD RUDNIKA DO POLITIČARA

ZAHARČENKO je karijeru započeo u rudniku. Završio je elektrotehničku školu u Donjecku, zatim je studirao, ali nije završio pravni fakultet pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u Donjecku. Do rata se bavio trgovinom, imao je svoju firmu.

A u proleće 2014. bio je jedan od sedmorice naoružanih ljudi koji su zauzeli zgradu donjecke gradske administracije. Već u maju 2014. bio je komandant Donjecka. Od avgusta 2014. premijer je Donjecke narodne republike. Oženjen je Natalijom sa kojom ima četiri sina.