Komentar: Bregzit

LAŽNA dilema kruži ovih dana nad Evropom, oko toga da li će Velika Britanija da napusti EU. Javnost se drži u neizvesnosti i pod tenzijom, iako se dobro zna da od svega toga neće biti ništa.

Da li iko razložan može da pomisli da bi Brisel tek tako pustio London niz vodu? Veliki ulog je u igri. Reč je o milionima ljudi, evra, kvadrata. U pitanje se dovode čitav projekat, institucije, koncept. Povratni proces, po zakonu inercije, više niko ne bi mogao da zaustavi.

U suprutnom, evropski umovi iz senke ne bi ni pristali na referendum. Vešto bi ga sprečili svojim suptilnim metodama, nevidljivim mehanizmima, indirektnom demokratijom i plišanim intervencijama. Imali smo mi i ranije referendume s neizvesnim sondažama i unapred poznatim rezultatima.

Zato, Velika Britanija ostaje tu gde jeste. Ne zbog toga što je EU idealna tvorevina, daleko od toga, već zato što je svaki reverzibilni proces opasan i neizvestan put nizbrdo u nepoznato. A Brisel takav luksuz sebi ne može da dozvoli. Kad se EU bude zaista raspadala, unapred će se znati da joj više neće biti spasa.

Pošto je budućnost, ipak, nepredvidiva kategorija, može, naravno, da se dogodi i da Britanci u četvrtak odluče da napuste EU i tako, kao više puta u prošlosti, okrenu točak evropske istorije. To bi onda značilo da se konceptorima Starog kontinenta zamaglila kristalna kugla. Tad će mnogo toga biti neizvesno, u daleko širem krugu od britanskog, osim činjenice da bi kofere iz Beograda morao da pakuje Majkl Devenport, šef misije EU, Britanac koji zdušno zagovara ulazak Srbije u tu istu uniju, dok je njegova zemlja napušta.