Švajcarci neće novac bez rada

GRAĐANI Švajcarske danas su, na referendumu, odbacili predlog za uvođenje takozvanog osnovnog, bezuslovnog prihoda za svakog državljanina ove zemlje. Prema prvim rezultatima, bezmalo 80 odsto ljudi ne želi da za svoj nerad mesečno inkasira 2.500 švajcarskih franaka (2.260 evra)! Ostatak planete mogao je, umesto zaključka, da samo duboko uzdahne...

Inicijativa za bezuslovni osnovni prihod predviđala je uvođenje mesečnog prihoda za sve Švajcarce i strance koji žive u zemlji duže od pet godina, bili oni zaposleni ili ne. Nepolitička grupa koja je pokrenula tu inicijativu predviđala je da svako u Švajcarskoj mesečno dobija po 2.500 švajcarskih franaka, što je, prema tamošnjim istraživanjima, iznos koji zadovoljava minimalne životne troškove, a da deca imaju pravo na četvrtinu te sume, to jest na 650 franaka. Tako bi, recimo, bračni par s dvoje dece, mesečno, ni luk jeo ni luk mirisao, dobijao 6.300 "švajcaraca" (5.700 evra).

Zagovornici uvođenja osnovnog mesečnog prihoda kažu da novine u privredi, kao što je rad robota umesto fabričkih radnika, čine radna mesta sve nesigurnijim. Protivnici njihove argumentacije, čija je logika i pobedila na referendumu, smatraju da je dobijanje novca bez rada nezamislivo. Za većinu Švajcaraca koji veoma cene vrednost rada, potpuno je van zdravog razuma uvođenje mere koja tu vrednost dovodi u pitanje.

- Biti plaćen bez rada, bio bi krupan korak - ocenio je politikolog Andreas Ladner. - Inicijativa nije bila mnogo jasna, i pre svega joj je bio cilj da podstakne raspravu.

Švajcarska vlada predložila je biračima da odbace predlog, što su oni i učinili. Stranke i leve i desne orijentacije ocenile su da bi prihvatanje predloga ugrozilo ekonomiju i konkurentnost zemlje na svetskom tržištu.

Svetski mediji podsećaju da su Švajcarci 2012. godine na referendumu odbili da produže plaćeni odmor sa četiri na šest nedelja, strahujući da bi to moglo da utiče na pad konkurentnosti.

BRŽE DO AZILA

U zemlji u kojoj se skoro svakog meseca održava referendum o pitanjima koja su od interesa za naciju, danas se glasalo i o drugim pitanjima, pa je tako 66 odsto građana odobrilo olakšavanje procedure za dobijanje azila, po kojoj velika većina zahteva treba da se reši za najviše 140 dana. Dve trećine građana prihvatilo je zakon koji dozvoljava "predimplantacionu genetičku dijagnozu", tehniku kojom se biraju embrioni pre implantacije ili zamrzavanja, ali samo ukoliko parovi u porodici imaju tešku naslednu bolest ili ne mogu da dobiju dete prirodnim putem.