Čečeni hrle ka Nemačkoj

DRAMATIČNO se povećava broj ljudi koji iz Rusije, kao izbeglice, pristižu u Nemačku i traže azil. Gro pridošlica su, zapravo, Čečeni, a među njima je mnogo salafista, ekstremno radikalnih islamista, što naročito zabrinjava, piše nemački "Velt". Iza naglog povećanja broja izbeglica iz Rusije, pre svega iz Čečenije, mogla bi da stoji demonstracija moći Kremlja, naslućuju pojedini nemački analitičari za ovaj list. Vlada u Berlinu to, međutim, odbacuje i naziva spekulacijama.

Ruski državljani su, sa 2.770 pridošlih izbeglica, na petom mestu po zastupljenosti u Nemačkoj, posle Sirije, Avganistana, Irana i Iraka. Kvota pozitivno rešavanja njihovih molbi za azil veoma je mala. U proseku, šest odsto. Državni sekretar u nemačkom MUP Ole Šreder podseća da pravila EU nalažu da se molba za azil podnese u prvoj zemlji Unije u koju migrant kroči, a to je kod većine ljudi koji dolaze iz Rusije - Poljska.

U periodu januar-maj, više od 80 odsto prebeglih iz Rusije došlo je iz Čečenije. Mnogo ljudi dolazi i iz Dagestana. Često se radi o obolelima od raka, side ili hepatitisa. Čečenska vlada Ramzana Kadirova, kog podržava Moskva, brutalno se obračunava sa neistomišljenicima. Ekonomska situacija izrazito je teška, tako da nije potrebna nikakva specijalna kampanja iz Moskve da bi se povećao broj onih koji napuštaju Čečeniju i Dagestan, ističu eksperti.

Stanovnici sa Kavkaza godinama traže politički azil u zapadnoevropskim zemljama, pre svega Austriji i Belgiji. Osim preko Poljske, neretko stižu vozom do Belorusije, a zatim ilegalno prelaze granicu. Najviše njih tvrdi da su bili pod pritiskom jer su im bliski rođaci ratovali protiv ruske vojske i policije.

Dok je buktao rat na Kavkazu, mnogi su lako dobijali dozvole za boravak na zapadu Evrope. Ali čim je rat prestao, više nisu mogli da se oslobode čečenskih mafijaša, koji su ostali tu da žive i da se bave nezakonitim poslovima. Policija ih sve više drži pod kontrolom u strahu da bi mogli da budu organizatori terorističkih akcija, jer njihovi zemljaci ratuju u Siriji na strani Islamske države.

SUKOB S ALBANCIMA

U izbegličkim kampovima, česti su sukobi među migrantima. Ratoborni Čečeni su se u izbegličkim kampovima mnogo puta tukli sa Albancima koji žele da budu "gazde". Čečeni su, kao i Albanci, međusobno povezani tako da se tuče pretvaraju u prave male međunacionalne ratove. Bilo je sukoba i sa Kurdima.