Vek opomene iz Verdena

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

LIDERI Francuske i Nemačke, Fransoa Oland i Angela Merkel, obeležili su u nedelju nizom svečanosti u Verdenu stogodišnjicu čuvene bitke iz Prvog svetskog rata, u naročitom kontekstu mnogobrojnih kriza kroz koje trenutno prolazi Stari kontinent.

Više od tri decenije, posle istorijskog držanja za ruke francuskog predsednika Miterana i nemačkog kancelara Kola, Oland i Merkelova su na isti simbolični način odali poštu stradalima. Na ovom mestu, od februara do decembra 1916. godine, poginulo je više od 300.000 ljudi.

Dvoje državnika su najpre, po kiši, zajedno, ispod jednog kišobrana, obišli nemačko groblje Konsevoa gde je sahranjeno 11.000 nemačkih vojnika, posetili zatim Gradsku kuću u Verdenu, a onda učestvovali na centralnoj svečanosti kod kosturnice u Duamonu, gde počivaju posmrtni ostaci 130.000 francuskih i nemačkih vojnika, žrtava duge i krvave bitke, koja je u ovom delu Evrope postala simbol stradanja u Prvom svetskom ratu. Oland i Merkel su na konsturnici postavili spomen-ploču na dva jezika.

Dve zemlje su danas saveznici, predvodnici novog evropskog ustrojstva. Iako u poslednje vreme nisu baš uvek na istim pozicijama, kao kada je reč o izbeglicama, Pariz i Berlin nastoje da i dalje šalju primer zajedništva. To naročito važi u ovom trenutku, kada Evropskoj uniji preti raspad, uoči zakazanog referenduma u Velikoj Britaniji.

Posle ceremonije, kojoj su prisustvovali predsednici Evropskog saveta i Evropskog parlamenta Žan Klod Junker i Martin Šulc, Fransoa Oland i Angela Merkel su razgovarali o aktuelnostima, a mogućem “bregzitu” je posvećena naročita pažnja. Reči je bilo i o izbegličkoj krizi, porastu nacionalizma i drugim problemima koji muče Evropu.

Dvoje državnika su insistirala na budućnosti, a ne na prošlosti, uz poruku da je Verden bilo mesto velike tragedije koje je zatim postalo simbol mira.

“SMELA KOREOGRAFIJA”

TOKOM ceremonije, 4.000 mladih Francuza i Nemaca trčali su kroz obližnju šumu gde se pre sto godina vodila bitka između njihovih predaka, da bi zatim protrčali između belih krstova u, za neke komentare, previše smeloj koreografiji Nemca Folkera Šlendorfa. Sve su upotpunili orkestar francuske Republikanske garde i domaća avangardna grupa perkusionista na metalnim buradima “Bubnjari iz Bronksa”, spajajući tako prošlost i savremenost.