Američki dug seje paniku

AMERIČKE državne obveznice prodaju se brzinom nezabeleženom u poslednjih 38 godina. Globalna prodaja američkog duga dostigla je od početka ove godine 123 milijarde dolara, što je najbrži tempo od 1978. godine. Kina, Rusija i Brazil prodale su samo u martu najmanje po milijardu dolara vrednih američkih obveznica. Ukupna prodaja centralnih banaka je u januaru dostigla rekordnih 57 milijardi dolara.

Iako se američke obveznice smatraju jednim od najsigurnijih u svetu, stručnjaci procenjuju da je osećaj panike u globalnoj ekonomiji zbog pada cene nafte, usporavanja kineske ekonomije i nestabilnosti berzi ubrzao prodaju. Prodajom obveznica zemlje podupiru svoje valute, od kojih su neke izgubile mnogo na vrednosti u odnosu na dolar prošle godine.

Ova prodaja ujedno ukazuje i na uzdrmano poverenje u državne obveznice najveće svetske ekonomije. U slučaju da se trend nastavi, globalni finansijski sistem, izgrađen na pretpostavci sigurnosti američkih državnih obveznica, mogao bi da se nađe u ozbiljnom problemu.

Američki finansijski stručnjaci tvrde da razloga za zabrinutost nema, jer veliku većinu američkih obveznica 67,5 procenata drže lokalne vlasti, razni fondovi i Federalne rezerve u samoj Americi. Stranci drže 32,5 procenata obveznica SAD. Prevedeno na jezik brojki, od 12,9 biliona duga u samoj Americi, 5,3 odsto drže lokalne vlasti i fondovi, 5,1 bilion pojedinci, a ostatak od 2,5 biliona Federalne rezerve. Izvan SAD najveći deo duga drži Kina, 1,25 biliona i Japan - 1,13 biliona dolara.

Ukupni nacionalni dug SAD iznosi 19,1 bilion dolara, što je gotovo 109 odsto godišnjeg BDP ove države. Ubrzano oslobađanje nacionalnih banaka od državnih obveznica najmoćnije, ali ujedno i najzaduženije zemlje sveta, stoga, nosi rizike.

Koliko je "klizav" ovaj teren pokazuje primer Saudijske Arabije za koju je prošle nedelje Ministarstvo finansija, prvi put od sedamdesetih godina prošlog veka, saopštilo da drži 116,8 milijardi dolara američkog duga. Time se Saudijska Arabija, čije su se brojke dosad spajale sa drugim izvoznicima nafte, kao što su Iran i Venecuela, svrstala na 13. mesto najvećih američkih poverilaca.

Mediji u SAD spekulišu da Saudijska Arabija poseduje mnogo više američkih obveznica, koje, kao i Kinezi, drži preko računa u drugim državama, ali potez američkog Ministarstva finansija, objašnjen željom da se javnosti pruže "detaljniji i transparentniji" podaci, posebno je privukao pažnju zbog napetosti koje u poslednje vreme vladaju između SAD i Saudijske Arabije. Tenzije su posebno porasle posle objave 28 stranica izveštaja nezavisne Komisije o terorističkim napadima na Njujork i Vašingtona 11. septembra 2001. godine.

Navodi komisije impliciraju navodnu upletenost saudijske vlade u napad, čime se otvara put da američki Kongres donese zakon po kojem bi porodice žrtava 11. septembra mogle da tuže Saudijsku Arabiju i traže odštetu. Rijad je oštro reagovao, i to pretvarajući američke obveznice u oružje kojim preti Vašingtonu. Koliko to oružje može biti ubojito govori proračun da, ukoliko bi se Saudijci odjednom prodajom oslobodili velikog iznosa američkih obveznica, to bi znatno moglo smanjiti njihovu vrednost. Posledica - globalni financijski sistem bio bi uzdrman.

Navodno je takva pretnja već bila upućena SAD tokom aprila, ali ona zasada to i ostaje, jer bi ovakav potez naškodio i samoj Saudijskoj Arabiji. Generalno, međutim, pretnja od "rata papirima" nije zanemarljiva u situaciji ubrzanja prodaje američkih državnih obveznica u kojoj učestvuje, između ostalog, i glavni ekonomski konkurent SAD, Kina, koja drži, nimalo zanemarljivih, 6,9 odsto američkog duga.