Putin: Štit nije brana već pretnja bezbednosti

SAMO dan pošto je Rusija oštro osudila aktiviranje novog američkog protivraketnog sistema u Rumuniji, SAD su u petak postavile kamen temeljac novog štita na severu Evrope, u Poljskoj, u Recikovu, na obali Baltika. Udaljen je svega 300 kilometara od ruske enklave Kalinjingrada, između Poljske i Litvanije, sa pristupom Baltičkom moru.

Dva odbrambena sistema, za koje Pentagon tvrdi da su postavljena zbog pretnji "bahatih država", kao što je npr. Iran, Moskva vidi kao direktnu pretnju Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin u petak je izjavio kako smatra da "to nije odbrambeno oružje, već deo strateškog nuklearnog potencijala SAD".

- Moramo da potražimo različite načine kojima ćemo neutralisati pretnju po našu nacionalnu bezbednost, koju su SAD stvorile svojim raketnim štitom u Evropi. To je čisto i jasno kršenje vojih sporazuma Rusije i SAD, pre svega što taj štit vrlo lako može da dobije napadački karakter, i ispaljuje rakete srednjeg i dalekog dometa - ocenio je Putin.

Ruski predsednik je dodao da je Moskva više puta izražavala zabrinutost zbog postavljanja raketnog štita NATO i da je nudila saradnju s američkim partnerima, koja je, kako je rekao, odbijana. Istakao je da je protivraketni sistem odbrane aktiviran iako više ne postoji nuklearna pretnja iz Irana.

Putin smatra da američki raketni štitovi u Evropi predstavljaju još jedan korak u "podizanju međunarodnih tenzija i nove trke u naoružanju, što nikome ne donosi dobro" i da Amerika stvara uslove za kršenje sporazuma SAD i Rusije o eliminaciji raketa srednjeg i dugog dometa iz 1987. godine.

- Nećemo biti uvučeni u ovu trku, ali ćemo nastaviti da idemo svojim putem i radićemo vrlo pažljivo kako ne bismo prekoračili naše planove da reorganizujemo vojsku i flotu. Međutim, prilagodićemo te planove kako bismo smanjili pretnje po nacionalnu bezbednosti Rusije - rekao je Putin.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg negira da Alijansa podstiče novi hladni rat, te tvrdi da odbrambeno oružje ne može da nosi bojeve glave, niti da obori rakete dugog dometa iz Rusije. Istovremeno, međutim, on kaže da NATO pojačava prisustvo u istočnoj Evropi pošto je Rusija izmenila granice aneksijom Krima 2014. godine. Estonija, Letonija i Litvanija povećavaju izdvajanja za vojsku i spremaju se da zatraže vojno pojačanje na samitu u Varšavi, u julu.

Komandant američkih snaga za Evropu Ben Hodžis još u decembru je rekao da predsednik Vladimir Putin grupiše snage, uključujući balističke rakete kratkog dometa, vazdušnu i odbranu s brodova, kao i elektronsko naoružanje u ruskoj enklavi Kalinjingrad. Sada nekoliko stotina kilometara dalje SAD grade raketni štit.

U međuvremenu, aktiviran je američki štit u Rumuniji, u nekadašnjoj sovjetskoj bazi u Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukurešta. Ovaj sistem omogućava obaranje neprijateljskih projektila pre nego što uđu u atmosferu. Konstrukcija ovog sistema trajala je tri godine i koštala je 800 miliona dolara. Štit u Poljskoj u Recikovu trebalo bi da bude završen 2018. godine.

BLISKI SUSRET U MOLDAVIJI

OKO 500 ruskih vojnika i 100 vojnih vozila učestvuje u višenedeljnim vojnim vežbama u Pridnjestrovlju, autonomnoj oblasti s većinski ruskim stanovništvom koja želi da se otcepi od Moldavije. Pridnjestrovlje je 1990. godine proglasilo nezavisnost od Moldavije, međutim, nijedna država ih nije priznala, posle čega je izbio dvogodišnji rat u kojem je poginulo 1.500 ljudi. U Moldaviju je početom maja došlo i oko 200 američkih vojnika, koji zajedno s moldavskim snagama učestvuju u dvonedeljnim vojnim vežbama.