Rijad hladno dočekao Obamu

UMESTO kralja, kao što nalaže protokol, američkog predsednika Baraka Obamu, u četvrtak je u prestonici Saudijske Arabije, dočekala omanja delegacija činovnika s guvernerom Rijada na čelu. Događaj nije, kao što je uobičajeno, prenosila državna televizija, ali je zato emitovano kako kralj Salman na aerodromu lično dočekuje lidere zemalja Persijskog zaliva. Na društvenim mrežama Obamin doček nazvan je demonstracijom prezira. Ovo je njegova četvrta i zasigurno poslednja poseta Arabiji, a glavna tema razgovora je jačanje saradnje u borbi protiv ekstremističke Islamske države.

- Sada je postalo jasno koliko je Obama naljutio Saudijce. Dočekali su ga hladno - prokomentarisao je nemački "Špigl". Razlog leži u sumnji da su bogate, kralju bliske saudijske porodice, finansirale teroristički napad na SAD, 11. septembra 2001. godine. Uz to, nedavno približavanje Sjedinjenih Država i Irana sa kojim je Saudijska Arabija u stalnom neprijateljstvu, doliva ulje na bilateralnu vatru. Tiha sloga koja je decenijama krasila odnos SAD i Arabije, sada je ustupila mesto nepoverenju i rezervama, ocenjuju analitičari.

- Saudijska Arabija smatra da su je SAD ostavile na cedilu - kaže Sebastijan Sons iz nemačkog Društva za inostranu politiku.

- Pre svega zbog nuklearnog dila sa Iranom, najvećim rivalom Saudijske Arabije. Uz to i podrška SAD saudijskoj vojnoj kampanji u Jemenu je "kilava".

Saudijski i američki interesi se trenutno razilaze, primećuje socijalna antropološkinja sa londonskog Kings koledža, Madavi al Rašid. Dok se Obama zalaže za multipolarni poredak na Bliskom istoku u kom učestvuje više regionalnih sila, Saudijci žele vodeću poziciju.

- Obama je jedini američki predsednik koji je naglim buđenjem "katapultirao" Saudijce u neprijatnu stvarnost - piše Rašidova u internet-magazinu "Al monitor".

Obama sa kraljem Salmanom u palati u Rijadu

Obama je u Rijadu o situaciji u regionu razgovarao i s liderima šest monarhija Persijskog zaliva - Saudijske Arabije, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Omana i Katara. Pozvao je arapske saveznike da pojačaju podršku iračkoj vladi koja se bori protiv ekstremista ID, kao i svoje učešće u kampanji protiv ekstremista koju predvode SAD. Sunitske zalivske zemlje nezadovoljne su zbog nekoliko odluka Obamine vlade, od odbijanja da intervenišu u Siriji do nuklearnih pregovora sa Iranom, njihovim velikim šiitskim rivalom. Ima, ipak, pozitivnih pomaka: SAD su odobrile prodaju vojne opreme zalivskim zemljama u vrednosti većoj od 33 milijarde dolara, a povećao se i broj zajedničkih patrola ratnih brodova, kao i broj zajedničkih vojnih vežbi.

Predsednik SAD danas se u Londonu sastaje s kraljicom Elizabetom Drugom i premijerom Dejvidom Kameronom, dva meseca uoči referenduma o ostanku Velike Britanije u EU.

RAZDOR ZBOG VEHABIZMA

NEPOVERENjE između Rijada i Vašingtona, stvoreno je posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001. godine. Petnaest od ukupno 19 atentatora bili su saudijski državljani. Otada Vašington kritički gleda na vehabizam, koji je saudijska državna religija. Fundamentalizam vehabijskih državnih teologa izrazito je blizak ekstremizmu sunitskih džihadista. U SAD se diskutuje o dosad neobjavljenom dodatnom protokolu o napadima. Saudijci dugo bezuspešno pokušavaju da dođu do kopije izveštaja.