Rusija neće besmisleni sukob sa NATO

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

RUSIJA i NATO 20. aprila ponovo uspostavljaju politički dijalog koji je bio prekinut posle povratka Krima matici zemlji. Današnji susret u Briselu nema bombastičnih optimističkih najava i počinje susretom ambasadora koji će govoriti "o situaciji u Ukrajini i oko nje". Moskva će insistirati da Zapad napravi pritisak na Kijev da se dosledno sprovedu Minski dogovori kako bi se stabilizovala situacija na istoku Ukrajine. Razgovaraće se i o situaciji u Avganistanu. A generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će na samitu biti razmotreni i nedavni vojni incidenti na Baltičkom moru kada su se ruski avioni približili jednom američkom brodu i avionu. Spektakularnih rezultata ne može biti jer je ruski predstavnik u NATO Aleksandar Gruško već kazao da povratka normalnom dijalogu neće biti dok Alijansa ne promeni odnos prema Moskvi.

Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov ovih dana je objasnio da Rusija ne namerava da ulazi u besmislenu konfrontaciju sa NATO jer "NATO traži neprijatelje da bi opravdao svoje postojanje".

- Rusija neće dozvoliti da je uvuku u besmisleni sukob - rekao je Lavrov. - Od kraja Hladnog rata nije bilo ovakve vojne aktivnosti Alijanse na njenim istočnim granicama sa ciljem da se pravi pritisak na Rusiju. Osim toga, NATO vodi agresivnu propagandu čiji je cilj demonizacija Rusije.

Da je ovo tek prvi korak na dugačkom putu, potvrdio je i portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavivši da "U odnosima Rusije i NATO vlada potpuno nepoverenje koje će se teško prevazići".

Pre današnjeg susreta došlo je do male polemike na relaciji između Moskve i Brisela. Zamenik sekretara NATO Aleksandar Veršbou, inače bivši američki ambasador u Rusiji, je izjavio ukrajinskim novinarima da su već bila dva neuspešna sastanka sa predstavnicima Rusije. Ukrajinski novinari su zaključili da su to bili tajni razgovori što je predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odmah demantovala.

Jedna stvar je uoči susreta neosporna, a to je da su u Vašingtonu i Briselu shvatili da na Putinovu Rusiju ne mogu da prave pritisak kao što to inače čine sa malim zemljama. To potvrđuju i reči Aleksandra Veršboua, koji je objasnio da je sa Rusijom bolje razgovarati nego imati potpuno prekinute veze pa su diplomatski kanali ostali otvoreni. Doduše, Veršbou je kazao i to da povratka punoj saradnji neće biti dok Rusija ne bude uvažavala međunarodno pravo. Zapad insistira da Rusija mora da vrati Krim Ukrajini, ali ruski premijer Dmitrij Medvedev je već rekao da je "to pitanje zatvoreno zauvek, Krim je deo teritorija Rusije".

Zasad jedinu rezervu prema otopljavanju ima poljski ministar odbrane Antonij Macarevič koji je izjavio da Rusija i dalje predstavlja ozbiljnu opasnost zemljama članicama NATO. On je optužio Moskvu da se stalno priprema za agresiju u odnosu na Alijansu. Osim toga, Macarevič smatra da Rusija traži mogućnosti za proširenje svojih granica.