DŽihad u Francuskoj kao kod kuće

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

KOLIKO "Molenbeka" ima u Francuskoj? Na prvi pogled nesmotrena, nedavna izjava francuskog ministra gradova Patrika Kanera - da u Francuskoj postoji stotinak kvartova koji imaju potencijalne sličnosti s briselskom komunom odakle dolazi veliki broj terorista - samo je otkrila "javnu tajnu" i izazvala veliku polemiku u ovoj zemlji koja se, kao i severni susedi, suočava sa značajnim problemom radikalnog islama.

Istina je da islamisti uglavnom dolaze iz odavno zapuštenih predgrađa velikih gradova. Poslednjih dvadesetak godina mnoga naselja jednostavno su prepuštena na milost i nemilost lokalnim bandama.

U ovim izolovanim sredinama cvetaju sve vrste šverca i kriminala. Diluju se droga i oružje, pere se novac, kriju se delinkventi, a takva sredina, od koje je vlast, praktično, digla ruke, pogodna je i za razvijanje svih drugih aktivnosti koje su u suprotnosti sa zakonima ove zemlje. Tu se i zagovornici džihada osećaju sigurnim, jer nemaju policiju za vratom.

Mnogo je takvih kvartova. Među njima su, na primer, Trap, Mant la Žoli ili Grinji oko Pariza, Miraj u Tuluzu, Kastelan u Marselju. Iz mestašca Linel na jugu Francuske u džihad je otišlo čak dvadesetak lokalnih mladića.

U neka zapuštena predgrađa policija više ne zalazi. Ovde je na zlom glasu sve što predstavlja državu. Nisu dobrodošli ni hitna pomoć, vatrogasci, pogrebne službe, poštari, socijalni radnici. Potrebno je samo malo pa da polete kamenice a besposlena mladež krene u pobunu po receptu urbane gerile.

Tu vladaju veliko bezvlašće i bezakonje, odnosno, na delu su dobro utvrđena, nepisana lokalna pravila i kodovi. Svoj red zavode kaidi, a sve to je već mnogo puta opisano u filmovima i silnim reportažama snimljenim na isti temu. Ministar Kaner zato nije rekao apsolutno ništa novo, ali je izašao iz politički korektnog diskursa. Na sličan fenomen je, nedavno, ukazao i jedan visoki policijski sindikalac, ali se sve uvija u celofan demokratski prihvatljivih formulacija.