Dušan Proroković: Panamom gađaju Putina

NE postoji zemlja na svetu u kojoj novine početkom nedelje nisu objavile kako prisustvujemo "najvećem ikada" objavljivanju "tajnih dokumenata".

Iz jedne od vodećih firmi za registraciju ofšor komapnija, panamske "Mosak Fonseke", procurilo je 11,5 miliona službenih dokumenata, iz kojih se mogu videti detalji osnivanja raznih (fiktivnih) preduzeća, njihove vlasničke strukture, milionskih transakcija itd. Podaci se odnose na neverovatnih 214.000 firmi, investicionih fondova, kancelarija i sličnih organizacija. Iza otkrivanja podataka stoji Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ili, novinara istraživača, naziv na engleskom je - International Consortium of Investigative Journalists - ICIJ), a u centru dešavanja je nemački list "Zidojče Cajtung" koji objavljuje ekskluzivne podatke.

Na Islandu je već izbio skandal, došlo je i do javnih protesta (što je u ovoj zemlji vrlo retko), a zahteva se ostavka premijera Gunlaugsona, za koga se tvrdi da je zajedno sa suprugom imao preduzeća u "poreskom raju" i preko ofšor kompanija investirao u pojedine islandske banke. Za širu javnost je zanimljiv i primer Lionela Mesija. Njegov otac je od 2013. godine bio jedan od vlasnika fiktivne firme čiji račun je, sumnja se, koristio da bi se utajio porez. Zbog toga će se stariji i mlađi Mesi naći pred nadležnim španskim sudom, iako je poznati fudbaler već negirao da je umešan u bilo kakve nezakonite radnje. Biće veselo i kada se objave i pretresu papiri koji se tiču Srbije. S obzirom na sve što se dešavalo na Balkanu prethodnih deceniju i po, a pogotovo na poslove vezane za privatizacije koje su se odvijale preko preduzeća registrovanih na egzotičnim ostrvima, nemoguće je da među milionima dokumenata nema i onih koji su vezani za naš deo sveta.

Međutim, za politička zbivanja bi sve ovo bilo malo važno, da se u centru afere nisu našli i poznati političari. Nemački list je najavio da se iz pribavljenih dokumenata vidi kako svoje ofšor kompanije poseduje 12 aktuelnih i bivših šefova država, kao i 128 političara i ljudi na javnim funkcijama širom sveta. Pored premijera Islanda, za razne poslovno-finansijske malverzacije su prozvani i premijer Pakistana, kralj Saudijske Arabije, predsednici Argentine, Azerbejdžana i Ukrajine. U sličnom kontekstu se spominje i otac britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je imao svoj fond na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

Međutim, cilj cele kampanje nije niko od nabrojanih. Oni su samo kolateralna šteta. Kratkoročni cilj kampanje je usmeren ka predsedniku Rusije.

Putin je javno optužen kako je na čelu grupe koja je iz Rusije iznela oko dve milijarde dolara i položila ih na račune u ofšor kompanijama. Iako ne postoji nijedan papir niti dokaz za to. Pominju se neki ljudi iz ruske vlasti, kao i pojedinci za koje se navodi da su Putinovi "prijatelji iz mladosti", a onda se pravi cela konstrukcija o njegovoj umešanosti.

Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je još pre izvesnog vremena upozoravao da se ovakva kampanja sprema, što je delimično amortizovalo očekivani efekat. Takođe, kada je reč o korupciji u Rusiji, Aleksandar Solženjicin je spominjao stotine milijardi dolara koje su tokom devedesetih iznošene iz zemlje svake godine. Sav taj novac je opran preko ofšor kompanija, pa bi, ako je već istraživačko novinarstvo u pitanju, bilo dobro videti gde je i kako završio. Svašta bi se tu našlo. Sasvim sigurno i nekoliko stotina zapadnih političara koji su na Rusiji odlično profitirali.

Dugoročni cilj ove kampanje je udar na političke strukture kao takve. Uredništvo uticajnog portala "Katehon" već je izašlo sa tezom da su u celoj ovoj priči vodeći mediji koje finansira Đerđ Soroš. Posledično, cilj je jačanje "otvorenog društva", bez jake centralne vlasti i postojećih političkih struktura. A bez toga, neće biti ni nacionalnih država.

Na kraju, zašto bi političari krali? Valjda je to dozvoljeno samo multinacionalnim korporacijama!