Uskrs u Briselu uz puške na gotovs i sveće

DOSTA mi je terorizma, kao da se sve pretvorilo u užas. Toliko želim da se bavim nečim lepšim, ali stalno se suočavamo sa grozotom... Čak ni Uskrs nije onakav kakav sam zamišljala.

Radovala sam se dolasku prijatelja Belgijanaca koji žive u inostranstvu. Bombaški napad je sve poremetio. Njihov sestrić je u bolnici. Zadesio se u metrou kada se dogodila eksplozija. Ima opekotine, operisana mu je vilica...

Osećanja koja je s nama podelila Danijela Prokači, dele i mnogi njeni sugrađani u Briselu. Bombaški napadi u srcu Evrope odneli su 31 život, ranjeno je više od dve stotine ljudi. Njihova jedina krivica bilo je to što su se u pogrešnom trenutku našli na pogrešnom mestu.

Život u Briselu danas, kada mnoge porodice slave katolički Uskrs, daleko je od normalnog života. O tome, iz Brisela za "Novosti", svedoče oni koji su preživeli terorističke napade:

- Telefon ne prestaje da zvoni, javljaju mi se prijatelji sa svih strana, pišu, raspituju se, brinu... Šta da kažem? Od utorka nisam izašla iz kuće. Na kraju sam, ipak, morala da odem do prodavnice "Siti 2".

To mi je oduzelo mnogo vremena, s obzirom na to da metro ne radi. Prošla sam trgom ispred Berze, gde se i dalje okuplja mnogo ljudi, koji ostavljaju sveće, cveće, zastave... Okolo je sve krcato vozilima raznih svetskih televizija. Policija i vojska su svuda...

Stepen opasnosti povišen je na četvrti nivo. Neki pevaju "Sve ćemo pobediti"... A ja mislim: Iz vaših usta u božje uši... - priča Danijela Prokači, doskorašnja službenica Predstavništva Donje Saksonije u Briselu.

Za šefa briselske kancelarije Holandske konfederacije poslodavaca Vinanda Kvatvliha najčudnija je spoznaja da je, posle napada u Parizu, bilo gotovo izvesno da će Brisel postati meta terorista. Već više od godinu dana sve javne zgrade u Briselu čuvaju teško naoružani vojnici koji su praktično svuda u gradu:

- Tog utorka sam gledao vesti nedugo pre napada na aerodrom "Zaventam" i nije bilo ničega posebnog. Krenuo sam biciklom ka kancelariji, ali sam primetio da su putevi znatno mirniji nego obično.

Drugi su, shvatio sam kasnije, već čuli vest koju ja još nisam znao. U kancelariji sam saznao šta se dogodilo na aerodromu, ali onda je usledio pravi šok - odjeknula je eksplozija na metro-stanici "Malbek", udaljenoj svega 350 metara od moje kancelarije.

Svuda su zavijale sirene, i to se nastavilo tokom čitavog dana. Vojnici ispred naše kancelarije, naspram zgrade Evropske komisije "Berlemon" i Evropskog saveta, držali su puške nagotovs, napeti i vrlo nervozni... Glavna briga postala je da li će doći do trećeg, a možda i četvrtog napada, ali to se, srećom, nije dogodilo.

A onda su stigle vesti o rastućem broju mrtvih i razmerama užasa. Iz stanice metroa su izlazili ranjeni, hol obližnjeg hotela pretvoren je u bolnicu... Počeli su da zvone telefoni, pristizale su poruke iz Holandije s pitanjima da li sam dobro - priča iz Brisela Vinand Kvatvlih.

Za šefa predstavništva Evropske komisije u Belgiji Džozefa Džamara, posle onoga što se dogodilo u Parizu, teroristički napad u Briselu nije bio potpuno iznenađenje. Već dugo je, kaže, nad gradom lebdela neizvesnost. Nije, ipak, mogao da pretpostavi da će biti svedok napada, da će se naći u situaciji da organizuje u Evropskoj komisiji, kao i za belgijski kraljevski par, minut ćutanja za žrtve napada.

- Moja kancelarija udaljena je svega 50 metara od metro-stanice "Malbek" u kojoj je odjeknula eksplozija. Na lice mesta sjatilo se u roku od nekoliko minuta 20 ambulantnih kola. Video sam mnogo ranjenih, bio svedok velikog šoka i ogromne tuge...

Ono što je za mene u tom užasu, ipak, pobudilo iskru nade jeste duh zajedništva, želja da se sve to prevaziđe a život vrati u normalu. Ljudi se okupljaju spontano na velikom trgu ispred Berze, oseća se solidarnost među žiteljima Brisela, bez obzira na veroispovest, jer ne zaboravite, Brisel je kosmopolitski grad.

Ako bismo pravili poređenje s Parizom, postoji jedna važna razlika. Za razliku od Pariza u kome su posle napada ekstremisti podigli glas, u Briselu ima mnogo tuge ali nema atmosfere revanšizma - zaključuje Džamar.

SPASAO JE SASTANAK

Luiz van Rijkevorsel iz briselske kancelarije Organizacije za zaštitu kulturne baštine "Evropa nostra" samo je sticajem okolnosti izbegla da se nađe u metrou kada se dogodio bombaški napad. Ona obično stiže u kancelariju oko devet sati i izlazi na stanici "Malbek". Ali tog dana u to vreme imala je sastanak u kćerkinoj školi i najavila je da će da kasni.

- Od tada nisam ni odlazila u centar grada, ostala sam u briselskom domu, prilično udaljenom od svih tragičnih događaja. Čak se trudim da ni TV ne gledam mnogo, jer u kući imam malo dete - rekla nam je ona.