Ersundski most: Od simbola EU do graničnog punkta

NAJDUŽI putni i železnički pravac u Evropi i istovremeno najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu, povezujući Švedsku i Dansku - postao je gorka pilula za Brisel. Deceniju i po, visokofrekventna saobraćajnica koja je i pre izgradnje ponela epitet simbola Evrope bez granica, preti da se izrodi u suprotnost i dokaže da mostovi spajaju, ali i razdvajaju.

Ovaj, Ersundski most, najduži je kombinovani most-tunel u Evropi. Istoimeni moreuz, jedan je od tri "danska prolaza" između Baltičkog i Severnog mora. Grandiozna ćuprija, deseta po dužini na planeti, spaja Kopenhagen u Danskoj i Malme u Švedskoj. Nalazi se na evropskom putu E20, koji povezuje skandinavsku putnu mrežu sa onom u centralnoj i zapadnoj Evropi. U četiri trake odvija se drumski, a na dva koloseka železnički saobraćaj. Granica je na samom mostu, 5,3 kilometra udaljena od švedske obale.

Prvi put od ledenog doba, to jest, posle 7.000 godina, Ersundski most povezao je Švedsku sa kontinentalnom Evropom. Dugačak je 16 kilometara, uzdiže se 55 metara iznad površine mora i koštao je četiri milijarde evra. Očekuje se da će, do 2035. godine, isplatiti cenu svoje konstrukcije.

Vraćanjem kontrole pasoša, prilikom ulaska iz Danske u Švedsku, međutim, prvi put posle pola veka, ovaj most je postao crna tačka u Evropi bez nacionalnih granica i mogao bi da bude opipljivi simbol preokreta koji odavno, a posle prošlogodišnje migrantske krize još snažnije, kuca na vrata EU. Sistem "šengena", sporazuma po kome se iz jedne u drugu članicu Unije ulazi bez kontrole, preti da se uruši...

U nadi da će zaustaviti izbeglički talas, Stokholm je odlučio da ponovo traži na uvid lična dokumenta sa fotografijom (pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu...), putnicima koji dolaze iz Danske, kopnenim putem, odnosno, preko ovog mosta.

Na pola puta između dva kopna je veštačko ostrvo, koje označava kraj mostovnog i početak tunelskog dela. Dugo je oko četiri kilometra, široko nekoliko stotina metara, a pripada Danskoj. Nenaseljeno je i na njemu je rezervat prirode. Veza između ovog ostrva i najbližeg danskog kopna je Drogdenski tunel, dug 4.050 metara, od čega je 3.510 ispod mora. Najveći deo vodnog saobraćaja odvija se preko Ersundskih vrata koja se nalaze iznad tunela. Od pet manjih tunela, dva su namenjena železničkom, dva drumskom, a jedan je rezervisan za hitne situacije.

Razlog za izgradnju tunela umesto nastavka postojeće mostne konstrukcije bila je prevelika blizina aerodroma Kastrup u Kopenhagenu. Od 2008. godine, jednosmerni prelaz mosta za automobile košta 36 evra, a popusti za redovne korisnike idu do 75 odsto. Mostarina se plaća na švedskoj strani mosta, preko koga godišnje pređe 25 miliona putnika.

Ispunjena su velika očekivanja da će ovaj region, u kome je koncentrisana petina ukupnog bogatstva Danske i Švedske, postati nordijska baza moći i kapitala. U njega su se preselile mnoge velike kompanije iz Stokholma. Šveđani i Danci tvrde da među njima nema stvarnog rivalstva - i jedni i drugi više vole da takva osećanja rezervišu za Norvežane.

POSLEDNjA REČ TEHNIKE

Izgradnja mosta počela je 1995. godine, a poslednja "kocka" ugrađena je 14. avgusta 1999. Ersundska veza, službeno je proradila 1. jula 2000. godine. Njen mostovni deo je ukupne dužine 7,8 kilometara što je otprilike polovina udaljenosti danskog od švedskog kopna. Ostatak čini tunel. Masa mostovnog dela iznosi 82.000 metričkih tona. Najviši pilon visok je 204 metra. Galvanizovani čelik svetluca na suncu, a obojeni delovi pokriveni su specijalnom crnom bojom koja upija svetlost i tokom dana reflektuje boje iz okruženja. Čudo graditeljskog pregnuća ostvareno je za samo četiri godine i mesec dana.