Šengen na nizbrdici

ŠVEDSKA je u ponedeljak "povukla nogu i saplela šengen" odlukom da traži lična dokumenta na uvid svim putnicima koji joj stižu kopnenim putem iz Danske. A samo nekoliko sati kasnije Kopenhagen je saopštio da će pojačati kontrolu južne granice Danske prema Nemačkoj. Premijer Lars Loke Rasmusen je napomenuo da se radi o "privremenoj meri", ali nije rečeno koliko će vremenski ona trajati.

Obe zemlje su ove mere obrazložile potrebom da se zaustavi izbeglički talas.

Zvanični Berlin reagovao je u ponedeljak upozorenjem da je "sistem šengena" u velikoj opasnosti. Time je, napominje Nemačka, ozbiljno ugrožena sloboda kretanja uzduž i popreko Evropske unije. Prvi izveštaji sa terena govore o novoj gvozdenoj zavesi na Starom kontinentu.

Ponovno uvođenje granične kontrole između Švedske i Danske znači da će ljudi koji putuju, prvi put posle više od pola veka, morati da nose i pokazuju neki od ličnih dokumenata sa fotografijom - ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu. To je novi udarac evropskoj "šengenskoj zoni" i ozbiljno poljuljanom jedinstvu EU - ocenjuju političari.

Švedska, inače, ima najveći broj podnosilaca zahteva za azil posle Nemačke. Samo tokom prošle godine utočište je zatražilo 160.000 ljudi, mahom iz Sirije, Iraka i Avganistana.

Portparol kancelarke Angele Merkel Štefan Zajbert nije direktno komentarisao odluku Kopenhagena, ali je kazao da je danski premijer razgovarao sa kancelarkom i da je za izbegličku krizu potrebno sveobuhvatno evropsko rešenje.

SVAKODNEVNI ŽIVOT

NEMAČKI Dojče vele preneo je u ponedeljak izjavu jednog Danca koji trenutno živi u Švedskoj, a svakodnevno prelazi švedsko-dansku granicu, da već razmišlja o tome da se vrati u domovinu.

- Posle posla trčimo u školu po decu i u prodavnicu po osnovne namirnice. Kako će to funkcionisati ako nam bude potreban još jedan sat za pogranične formalnosti? - pita se on.