Gasni sukob Kijeva i Moskve

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

PO staroj, lošoj, tradiciji Rusija i Ukrajina su novu godinu počeli gasnim sukobom od kojeg može da nastrada Evropa. Iako je Rusija ponudila Ukrajini popust na gas za prvi kvartal 2016, pa bi hiljadu kubika plavog goriva koštalo 212 umesto 230 dolara, u Kijevu su to odbili. Ali su, zato, odlučili da čak petostruko povećaju cenu tranzita.

Ukrajina je prestala da uzima ruski gas 25. novembra tvrdeći da u skladištima ima dovoljne količine za celu zimu. Osim toga, gas koji je Ukrajina kupovala u "reversu" iz Evrope jeftiniji je od onog koji direktno dolazi iz Rusije.

Ukrajinska kompanija "Naftogas" predlaže "Gaspromu" da počnu nove pregovore o višoj ceni za tranzit. Nacionalna komisija za energetiku Ukrajine insistira da se ubuduće koristi nova formula za računanje cene tranzita gasa koja je znatno povoljnija Kijevu.

Prema ugovoru iz 2009. "Naftogas" i "Gasprom" su se dogovorili da tarifa transporta gasa bude "plivajuća" i da se određuje u skladu sa cenom gasa i inflacije u Evropi. U drugom kvartalu 2015. "Gasprom" je plaćao tranzit 2,73 dolara za hiljadu kubika na sto kilometara.

Sada u Kijevu traže petostruko poskupljenje tranzita, pa bi on od 1. januara trebalo da bude čak 12,47 dolara za hiljadu kubika. Strasne polemike su počele, mada ukrajinski "Naftogas" ne može jednostrano da podigne cenu, već će o tome odlučiti sud u Stokholmu.

Eksperti procenjuju da se može dogoditi da u slučaju pogoršanja odnosa dođe do prekida tranzita ruskog gasa u Evropu.

Rukovodilac moskovskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov smatra da Ukrajina samostalno ne može da donese odluku o poskupljenju tranzita gasa, tim pre što je definisano da on zavisi od cene gasa na tržištu. Ukrajinski ekspert za gas Valentin Zemljanski se slaže da u Kijevu moraju da sačekaju suđenje u Stokholmu i ne mogu sami da podižu cenu svojih usluga.

Simonov naglašava da, ako Kijev bude uporan sa svojim traženjem, može se dogoditi da Moskva kao u zimu 2007. i 2008. zaustaviti isporuku gasa. Kako će reagovati Evropa tek će se videti.

PATRIOTIZAM PA STRUJA

Oko 93 posto stanovnika Krimskog poluostrva izjasnilo se da je spremno da trpi restrikcije struje, jer ne žele da se potpiše novi ugovor u kome Kijev insistira da je Krim teritorija Ukrajine. Do sada je Krim struju dobijao iz Ukrajine, a jedan broj ukrajinskih oblasti iz Rusije. Moskva je obećala stanovnicima Krima da će do maja biti postavljeni podvodni kablovi kojima će struja stizati sa ruske obale.