DŽejms Ker-Lindzi: Srbija nije trojanski konj Rusije na Balkanu

LONDON: SPECIJALNO ZA “NOVOSTI“

NA Zapadu se često predstavlja da su simpatije zemalja na zapadnom Balkanu okrenute ka Rusiji, ali mi koji pratimo region Balkana znamo da to nije tako, da je lojalnost tamošnjih zemalja mnogo više na strani Zapada. Ovo u razgovoru za "Večernje novosti" ističe Džejms Ker-Lindzi, direktor Centra za jugoistočnu Evropu Londonske škole za ekonomiju i političke nauke.

Svoju tvrdnju da je lojalnost zemalja Balkana mnogo veća prema Zapadu, Lindzi obrazlaže:

- U pojedinim slučajevima videli smo da su zemlje regiona vrlo jasno stale na stranu EU i Zapada, kao što je to učinila Crna Gora, iako se govorilo da tamo privredu kontrolišu Rusi. Ili, mnogi na Zapadu nameću sliku kako se Srbija dvoumi između Zapada i Rusije. Naprotiv, dela pokazuju da srpska vlada zna da je budućnost Srbije sa Zapadom. Naravno, tu postoji pitanje Kosova, što znači da Beograd mora da vodi računa o vezama sa Moskvom.

* A kome su okrenute iskrene simpatije i naklonost Beograda?

- Mislim da ima mnogo dokaza koji govore da Srbija jasno naginje ka Evropskoj uniji. Opasno je pojednostavljivati stvari, a to mnogi mediji na Zapadu rade, kada je o proruskim simpatijama u Srbiji reč. Slika nije crno-bela i očito je da postoje mnogo bliže veze Srbije sa Zapadom nego što se to vidi.

* Na Zapadu pojedini mediji i organizacije sugerišu da je Srbija neka vrsta ruskog "trojanskog konja" na Balkanu.

- Ima takvih sugestija. Ali, ne mislim da je to tačno. Postoji mnogo podrške za Rusiju u širem stanovništvu, međutim u vladi znaju da je budućnost sa EU. Sve se svodi na dve stvari: ne mogu da se prekinu jake veze sa Rusijom zbog simpatija javnosti i, drugo, Srbija zavisi od ruskog veta u Savetu bezbednosti dok se ne nađe konačno rešenje za Kosovo.

* Kako gledate na ulogu Rusije na Balkanu?

- Moramo da shvatimo, dopadalo nam se to ili ne, da ulazimo u novu eru odnosa Rusije sa Zapadom. Postoji bojaznost kako će to sve da izgleda. Upravo je jugoistočna Evropa bitna tačka i zato je važno razumeti prirodu odnosa prema Rusiji i njenu ulogu u tim zemljama. Rusija traži priliku da širi uticaj preko ekonomije, politike, ali i kroz takozvane "meke moći", kroz gas i energente. Zapad treba shvatiti da ako želi da uspe u ovom delu Evrope mora više da ponudi zemljama regiona. Ključno je pitanje kada će se preostale zemlje pridružiti EU. A odluka EU da ukine funkciju komesara za proširenje poslala je negativnu poruku.

* Budući da je na pomolu sve jači sukob sa Rusijom, mislite li da će to podstaći EU da više ponudi Srbiji?

- Pridruživanje EU je tehnički proces koji se svodi na usklađivanje zakona i sistema principa koji važe u Uniji. Dakle, ne može doći do razvodnjavanja uslova koji važe u svim zemljama. Ipak, postoji prostor na političkom nivou. U slučaju Srbije ključni su poglavlje 35 i Kosovo. Koliko vidim, čini se da niko ne zna kako taj problem da se reši.

ZAPADU NIJE JASAN CILj MOSKVE

NA jednom od najuglednijih svetskih univerziteta - Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke (LSE) - održana je, uz podršku NATO-a, celodnevna konferencija posvećena ulozi Rusije na Balkanu. Govorili su naučnici sa Oksforda i iz Londona koji se bave Rusijom i Balkanom, kao i stručnjaci iz Rusije, Srbije i regiona. Među njima je bio i Džejms Ker-Lindzi.

Konferenciju je otvorio Andru Rasbaš, iz Direktorata Evropske komisije za proširenje i susedstvo, zadužen za zapadni Balkan. On je istakao nekoliko pitanja na koja odgovori njemu, kao predstavniku EK, nisu jasni:

- Odnos Moskve je različit sa svakom od zemalja na Balkanu, ali je pitanje šta je glavni cilj. Otkazivanje "Južnog toka" potpuno me je iznenadilo. Nameće se pitanje da li je zapadni Balkan iz ruske perspektive cilj sam po sebi, odnosno da li je cilj samo da se imaju dobri odnosi ili je deo veće igre?