Američka čizma na istoku Evrope
27. 04. 2014. u 09:02
Novi trendovi u stacioniranju vojske SAD. Tanka linija između neprovociranja Rusije i odbrane istočnih saveznika
KRIZA u Ukrajini jača američku čizmu u Evropi. Dve decenije od završetka Hladnog rata ispunjenih usponima i padovima „partnerstva“ između Vašingtona i Moskve, glavnokomandujući američkih snaga za Evropu, general sa četiri zvezdice Filip Bridlav, u Briselu je saopštio da su se u Evropi dogodile „dramatične promene“ koje neminovno vode izmenama u američkom vojnom gledanju na Stari kontinent.
SAD i NATO saveznici odgovorili su na svrstavanje sve više istočno - ukrajinskih oblasti uz Rusiju angažovanjem sve većeg broja aviona u vazduhu, više brodova na moru i pojačanom mobilizacijom na kopnu.
Jačanjem istočnog, centralnog i južnog krila, SAD žele da uvere istočnoevropske saveznike, uznemirene ruskim preuzimanjem Krima, da će da ih brane u slučaju da Moskva napadne. Drugim rečima, SAD stavljaju tačku na trend smanjivanja vojnog prisustva u Evropi. Američke i NATO trupe leteće više iznad Baltičkog mora, a veći broj brodova kreće ka lukama Baltičkog i Crnog mora. Povećana spremnost trupa znači da će njihova aktivnost biti pojačana u vojnim postrojanjima Povic u centralnoj Poljskoj, Šiaulija u Litvaniji i Mihail Kogalniceanu u Rumuniji.
- Centar gravitacije seli se na Istok i samo je pitanje do kog nivoa će to ići - komentariše za medije u SAD profesor Tomas Maluči sa Američkog međunarodnog koledža.
Ovakav razvoj događaja ide naruku vašingtonskim „jastrebovima“ koji već dugo kritikuju Obamin zaokret prema Aziji, uz paralelno zanemarivanje vojnog prisustva u Evropi. To, tvrde oni, šalje pogrešne signale o američkoj privrženosti transatlantskoj bezbednosti i ohrabruje neprijatelje SAD. Posle ruskog preuzimanja Krima pritisak na američkog predsednika raste dvostruko - iz redova republikanskih jastrebova i od evropskih saveznika, naročito istočnih.
Posebno nestrpljenje iskazao je poljski ministar odbrane Tomaš Simonjak koji je odleteo u Vašington da bi direktno saopštio da njegova vlada želi stalnu američku bazu u Poljskoj. Sekretar za odbranu SAD Čak Hejgel je smirio kolegu iz Varšave obećanjima o pojačanju vojnog prisustva, ali čuvajući se od direktnog mešanja u ukrajinski sukob. Drugim rečima, balansiranje Vašingtona u istočnoj Evropi sve je komplikovanije.
SAD su na vrhuncu Hladnog rata 1953. godine imale u Evropi 450.000 vojnika na 1.200 mesta. Od sredine osamdesetih godina američke trupe su, zbog nepovoljnog kursa dolara, radije službovale kod kuće nego u Evropi, u čemu su ih podržavali i Nemci, sa kojima je povremeno dolazilo do zatezanja odnosa, što zbog ponašanja američkih vojnika u nemačkim bazama, što zbog širih pitanja kao što je raspoređivanje američkog taktičnog nuklearnog oružja u Evropi.
Od pada Berlinskog zida, američke trupe u Evropi su u stalnom opadanju. Od kraja haldnog rata na smanjenje američkog prisustva u Evropi gledalo se kao na idelno rešenje za one koji su težili smanjivanju vojnog budžeta. Danas ih je ostalo 64.000, na 85 odsto manje mesta nego u jeku Hladnog rata.
Događaji u Ukrajini sada menjaju taj trend rastućeg mišljenja u SAD da Evropljani treba sami da brinu o svojoj odbrani, u korist onih koji tvrde da prisustvo snaga SAD na Starom kontinentu doprinosi „kolektivnoj odbrani“. Vremena u kojima su članice bivšeg Varšavskog pakta i baltičkih republika bile razočarane nivoom Obamine zainteresovanosti za ovaj region u poređenju sa prethodnikom Bušom, koji je brinuo za „novu Evropu“ na istoku Starog kontinenta, čini se da su prošla. Američko angažovanje u „novoj Evropi“ postaje realnost, ali na novim osnovama.
SAD šalju „nevojnu“ podršku ukrajinskoj vojsci, pokušavaju da izbegnu direktno sukobljavanje sa Moskvom, dok predsednik Obama, prema pisanju američkog dnevnika „Njujork tajms“, sa timom za nacionalnu bezbednost, istovremeno planira „dugoročni pristup Rusiji, neku vrstu unapređene verzije hladnog rata“. Jačanje vojnog prisustva SAD u Istočnoj Evropi najdelikatniji je deo te strategije.
Analitičari u SAD primećuju da vojnom jačanju na istoku Evrope naruku idu njihova „proamerička osećanja“, a uz to tamo su i „troškovi manji“. Glavna razlika u odnosu na tradicionalno evropsko stacioniranje je, međutim, da će trupe koje deluju na istoku izgledati drugačije od hladnoratovskih. Umesto stalnih naoružanih divizija, specijalne operacije će se voditi dinamično, uz pomoć visoke tehnologije, i dronova.
Zvaničnici Pentagona podvlače da će povećanje trupa da se odvija na „rotirajućoj“ osnovi, a misije u istočnoj Evropi meriće se nedeljama i mesecima. Vojnici će stizati iz postojećih evropskih baza, ne iz SAD, koristeći modernizovane baze na istoku, preostale iz sovjetskih vremena. Amerikanci, prema rečima profesora istorije Alena Mileta, sa univerziteta u Nju Orleansu, pokušavaju, rečju, da koračaju uskom linijom između neprovociranja Rusije i uveravanja istočnoevropskih saveznika da su SAD spremne da ih brane.
VESNICI RATA
SAD imaju tri vrste baza u Evropi, glavne operativne sa relativno velikim brojem vojnika i dobrom infrastrukturom, zatim one sa rotirajućim trupama i adaptabilnim instalacijama i kooperativne, bez stalno baziranih vojnika, koje vode po ugovoru, uz podršku domaćina. SAD imaju 28 glavnih baza u Evropi, najviše u Nemačkoj, Italiji, Britaniji, Turskoj i Španiji. Devedesetih godina prošlog veka bilo je 850 baza SAD u Evropi, danas oko 350.
- U proteklih 90 godina, SAD su smanjile angažman u Evropi samo dva puta - početkom dvadesetih godina prošlog veka kada su američke okupacione snage napustile Rajnsku oblast i tokom velikog povlačenja vojske početkom devedesetih godina prošlog veka. Oba slučaja su bila vesnici nove ere nestabilnosti i rata na kontinentu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
BLUMBERG: Tramp razmatra opcije za pritisak na Kubu
AMERIČKI predsednik Donald Tramp razmatra nekoliko opcija za pritisak na Kubu, uključujući i iskorišćavanje ekonomske zavisnosti zemlje od Vašingtona.
13. 03. 2026. u 20:09
ZELENSKI: Spremni smo
UKRAJINA je spremna za novu rundu pregovora o okončanju rata, ali mesto sastanka još nije dogovoreno zbog različitih stavova Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon posete Francuskoj.
13. 03. 2026. u 20:06
uživoRAT BESNI NA BLISKOM ISTOKU: Eksplozije u Teheranu, Tramp priča o predaji Irana (VIDEO)
RAT na Bliskom istoku ušao u 14. dan. U svom prvom obraćanju novi vrhovni vođa Irana pozvao na krvoproliće i zapretio osvetom. Tramp ponovo najavio skori kraj rata, ali je dodao da SAD "moraju da završe posao". Oštećena zgrada u Dubaiju nakon presretanja projektila. Sirene u NATO bazi Indžirlik kod Adane. Izrael pogodio stotine meta u Iranu, prijavljene eksplozije u Teheranu. Avion američkog vazduhoplovstva se srušio iznad Iraka.
13. 03. 2026. u 07:14 >> 20:01
HITNO PREBAČEN U BOLNICU: Naglo se pogoršalo zdravstveno stanje bivšeg predsednika
BIVŠI predsednik Brazila Žair Bolsonaro, koji se nalazi u zatvoru, prebačen je rano jutros u bolnicu nakon što ga je probudilo povraćanje i groznica, izjavio je njegov sin, senator Flavio Bolsonaro.
13. 03. 2026. u 19:55
ERDOGAN NEĆE U RAT SA IRANOM NAKON RAKETNOG INCIDENTA: U toku razgovori kako bi se razjasnile okolnosti ekscesa
TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska neće biti uvučena u rat između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, ali da je spremna da odgovori na sve pretnje nakon što je presretnuta treća iranska balistička raketa lansirana ka Turskoj.
13. 03. 2026. u 19:30
Mis_Pigi
27.04.2014. 09:23
SAD samo gledaju kome će da utrape svoju vojsku da je hrane, jer je kući ponestalo para, a ovamo, šatro, kao zbog pretnje Rusije
@Mis_Pigi - Мис_Пиги,знате ли да је Калифорнија у горој ситуацији од Грчке?Неће демократе американоси јавно то да кажу!А не ради се само о Калифорнији!
Bolje im je da se ne igraju vatrom da ne bi u svojoj zemlji konacno osjetili rat koji provociraju sirom planete.
Од почетка је ово и био стварни амерички циљ. До краја 2014. морају да повуку трупе из Авганистана, а од 2015. требало је да им буде преполовљен буџет одбране и преусмерен у друге ресоре (здравство, просвета, социјална заштита). Намерно су испровоцирали Русију, да би под изговором обновљене претње добили оправдање да наставе огромна улагања у одбрану, а свакако је безбедније по њих да трупе држе у источној Европи (тамо где их нико неће убијати) него у Авганистану, Ираку и сличним земљама.
Americka vojska treba da se sto vise ukljuci u resavanje Ukrainskog problema. Zamislite da na ovom svetu nema Amerike moje skromno misljenje je da bi tek tad svetom ovladala potpuna anarhija. Nuklearno oruzje bi svako mogao imati tu nikakve kontrole nebi bilo. Ovako ipak Amerika sve to drzi pod kontrolom i svet zivi u miru, bar nema nekim velikih ratova. Zato budimo zahvalni Americi. Ovi Rusofili sto podrzavaju Rusiju to rade ili iz neznanja ili iz ciste obesti treceg nema.
Komentari (72)