Rusija: Jedan menadžer kao 200 učitelja

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

Dok ruski ekonomisti i političari polemišu na stranicama listova i preko TV ekrana o tome hoće li tu veliku zemlju zahvatiti recesija ili ne, a narod strahuje od povećanja cena zbog osetnog pada rublje u odnosu na dolar (vredi 32 rublje) i evro (42), činovnici „u tišini“ povećavaju svoje plate. Državni službenici najviših nivoa, ili kako oni vole sebe da zovu „narodnim slugama“, u proseku imaju platu 171.000 rubalja, što je više od pet hiljada dolara mesečno.

Najnoviji izveštaji ruskih državnih statističara pokazuju da je prosečna plata činovnika federalnog nivoa dostigla 69.400 rubalja što je više od dve hiljade dolara. U odnosu na prošlu godinu to je rast od 20 odsto. Interesantno je da su najmanje plate u sudstvu i tužilaštvu i tamo je prosečna plata 60.000 rubalja. Poređenja radi, prosečna plata u privredi Moskve sada iznosi 65.700 rubalja, oko dve hiljade dolara.

Da bi se razumela „suva statistika“ mora se znati da se čak 80 odsto ruskog novca vrti u Moskvi i Sankt Peterburgu gde su centrale velikih kompanija iz raznih oblasti, pre svega nafte i gasa. U ta dva grada smeštena su i predstavništva brojnih stranih kompanija, pa je i logično što većina Rusa mašta da se preseli iz Moskve u Peterburg gde su i šanse za veću zaradu znatno veće nego u drugim delovima zemlje.

Najmanje plate među činovnicima imaju zaposleni u „Rosimuščestvu“, dakle, u državnoj službi koja se brine za državnu imovinu. Tamo je prosečna plata oko hiljadu dolara, kao i u službi koja se brine za omladinu.

Najveće su plate saradnika predsednika Vladimira Putina. U predsedničkoj administraciji je prosečna plata 171.000 rubalja, u Savetu Federacije prosečna činovnička plata je 87.000 dok je u Ministarstvu za razvoj istoka 92.000 rubalja.

Posebno dobro zarađuju top-menadžeri u državnim kompanijama i bankama. Tako član rukovodstva Zberbanke čiji je većinski vlasnik država, zarađuje mesečno 11,7 miliona rubalja što je dvostruko više nego godišnja Putinova plata koja je 5,8 miliona rubalja. Najbrže plate u državnim kompanijama rastu u „Rosnjeftu“ gde su ih za poslednje tri godine povećali čak četiri puta.

A, kad se već pominje dinamika rasta plata, treba reći da plate činovnika rastu jedan i po puta brže nego kod „običnih“ zaposlenih. I ta razlika između zarada državnih činovnika i prosečnog građanina Rusije stalno se povećava. Prosečni ruski činovnik zarađuje dve i po prosečne plate u Rusiji. U prvom polugodištu je prosečna plata u Rusiji bila oko 29.000 rubalja i u odnosu na lanjsku veća je 13 odsto.

Rast činovničkih plata kao i plata menadžera u državnim kompanijama, iritira građane zbog toga što ruska ekonomija sada stagnira i smanjuje se priliv sakupljen od poreza. Čak i u provincijama činovnici u proseku imaju za 56 odsto veće plate od drugih građana.

Jevgenij Jasin, biši ruski ministar a sada profesor moskovske Više škole ekonomije, ocenjuje da visokim platama vlasti kupuju lojalnost činovnika.

- Tako velikim platama vlasti pokazuju da visoko cene one koji su verni političkom rukovodstvu - kaže profesor Jasin.

Bivši bliski Putinov saradnik Igor Sečin, sada na čelu državne kompanije „Rosnjeft“, je rekorder po zaradama, ali on ne želi da kaže koliko zarađuje. Navodno da su najviši rukovodioci „Rosnjefta“ zaradili lani devet milijardi rubalja što je duplo u odnosu na prethodnu godinu. U najvećoj ruskoj naftnoj kompaniji „Rosnjeft“ kao i u „Gaspromu“ su ogromne ne samo plate nego i godišnji bonusi.

Rusija ima oko šest miliona činovnika. Ako se njima dodaju činovnici u komunalnim službama koji se bave papirima broj će porasti za još oko 500.000. A za vreme socijalizma, državni aparat je, recimo, 1982. godine, brojao oko 2,5 miliona ljudi. Iako je bilo nekoliko pokušaja da se smanji broj činovnika u tome se nije uspelo. Ni poslednji pokušaj 2010. godine nije dao osetnije rezultate mada su ministarstva trebalo da naprave planove kako da smanje broj zaposlenih. I dalje je na snazi odluka da se do 2014. broj činovnika smanji za 20 procenata ali malo ko veruje da će se to stvarno ostvariti.

U Savetu Federacije (senatu) i Dumi ukupno radi oko 15.000 ljudi. Svi parlamentarci imaju svoje pomoćnike. Njima treba dodati još 35.000 republičkih i regionalnih parlamenata i na kraju još oko 700.000 onih koji rade u gradskim skupštinama. U federalnoj izvršnoj vlasti radi oko 700.000 ljudi. U regionalnim administracijama je zaposleno oko 600.000 ljudi i, na kraju, u gradskim izvršnim organima još oko milion.