Autopilot bira koga da žrtvuje

AUTOMOBILSKA industrija se polako okreće uvođenju autonomnih vozila. Kao glavni razlog za takvu odluku je povećanje bezbednosti u vožnji i smanjenje broja stradalih na putevima. Ipak, postavlja se pitanje kako će kompjuter u automobilu reagovati u situacijama kada je nesreća neizbežna i kada bude morao da bira koga će od dva ugrožena učesnika u saobraćaju da spase, a koga da "žrtvuje".

Automobili bez vozača su definitivno budućnost koja će masovno zaživeti već za deceniju-dve. Skoro svi veliki svetski proizvođači rade na razvoju tehnologije za autonomnu vožnju, a na istom zadatku su i IT kompanije poput "Gugla". Tako ćemo, recimo, moći da uveče krenemo sa porodicom na more, odspavamo u automobilu i ujutro se probudimo orni i odmorni za plažu i kupanje.

Inženjeri i IT stručnjaci uveliko rade na ovom projektu, ali s druge strane, sve više nedoumica izaziva "moralna dilema" pred kojom će se jednog dana u budućnosti naći računari koji upravljaju samovozećim automobilima, ali i pravno pitanje ko će biti odgovoran ako neko bude povređen ili pogine u saobraćajnoj nesreći.

Na takva i slična pitanja još uvek ne postoje konkretni odgovori, iako se u javnosti i medijima o ovim problemima sve češće diskutuje. Pojedini idu tako daleko u razmatranju ove teme da navode drastične primere poput onog kada auto bez vozača mora da odluči da li da izbegne grupu dece koja su se našla na putu tako što će naglo skrenuti i udariti u neku čvrstu prepreku usmrtivši ili teško povredivši putnike koji se nalaze u vozilu.

Da bi kompjuter u automobilu bez vozača mogao da donese takvu odluku u deliću sekunde, morao bi da ima sve relevantne informacije, ali i veoma razvijen softver koji će se izboriti sa svim mogućim scenarijima konkretne saobraćajne nesreće - pre nego što se ona uopšte i dogodi. Pa čak i tada, možda će morati da odlučuje o tome da praktično ubije ljudsko biće. Dodatni problem je ko će biti odgovoran za stradale - proizvođač vozila, vlasnik ili neko treći?

Postavlja se pitanje da li će doći do zloupotreba prilikom programiranja ovakvih vozila. Drugim rečima, da li oni koji kupe najskuplje vozilo i plate milionsko osiguranje mogu da računaju da će njihov samovozeći automobil biti programiran tako da uvek štiti bogate na račun "sirotinje" na drumu?

Već su se pojavili predlozi da bi računare u automobilima i trebalo programirati onako kako je i čovek "programiran" - da prvenstveno gleda da sačuva sebe, pa tek onda ostale. Ipak, ako sistem u problematičnoj situaciji bira da sačuva vozača, a ostale ako spase - spase, postavlja se pitanje da li će neka država dozvoliti korišćenje takvog automobila. A ako sistem računa najmanju moguću štetu, pa makar po cenu pogibije vozača, mnogi neće želeti da kupe auto koji može da žrtvuje gazdu ukoliko nešto krene naopako.

S druge strane, oni koji brane ideju samovozećih automobila ističu da ako se grupa dece pojavi tako iznenada da ni autopilot koji vozi dozvoljenom brzinom ne može da ih spazi i uz sve sisteme zakoči na vreme, onda tek to ne bi mogao da izvede čovek za upravljačem.

Autopiloti će obezbediti poštovanje sobraćajnih propisa i eliminisati bahatost i ljudsku glupost. Što više pametnih vozila bude na ulicama, pogotovo kad počnu da komuniciraju između sebe - i mogućnosti za saobraćajne nezgode će biti svedene na minimum.

Sve ovo, naravno, pod uslovom da softver i hardver rade ispravno. I što je najvažnije, da vozila i saobraćajni sistemi ne budu meta hakerskih napada i virusa, koji mogu potpuno da nad njima preuzmu kontrolu.

VIŠE OD MILION STRADALIH

BEZ obzira na sve nedoumice, proizvođači ističu da nema prepreka da se nastavi sa razvojem tehnologije samovozećih automobila. Na putevima svake godine u svetu pogine više od milion ljudi, a u ogromnoj većini slučajeva nesreće su izazvane ljudskim faktorom. Kakvu god odluku da donese računar u problematičnoj situaciji, sigurno će biti bolja od one koju je nedavno doneo vozač u Srbiji kada je rešio da udari dvogodišnje dete (misleći da je pas), jer nije želeo da prospe trešnje u gajbicama koje je prevozio...