Sa 50 godina u staračkom domu

TEK je navršio 51 godinu života, a utočište je našao u - staračkom domu. Ilija Zeljko, rodom iz Donjih Lučana kod Kaknja, izbegličko putešestvije, preko Hadžića i Višegrada, završio je u domu "Sunce" u Rogatici.

- Udari me u Višegradu kamion i onesposobi za svaki rad. Kamion mi je u Lašvi kod Kaknja pregazio brata Cvija kada je imao samo 10 godina, a vraćao se iz škole. Gotovo na istom mestu, gde je nastradao brat, u saobraćajnoj nesreći je poginuo i otac Milan - ispoveda se, za "Novosti", Ilija Zeljko.

PROČITAJTE JOŠ - Tužna sudbina najlepše Jugoslovenke ikad: Počelo s bajkom, završilo se tragedijom!

NESREĆE su se, kaže, dogodile pre rata u BiH. Kad je zaratilo, morao je sa majkom Vidosavom, sestrom Cvijetom, koja je Cvijova bliznakinja, da beži iz rodnog sela, prvo u Hadžiće, kasnije u Višegrad...

- U Višegradu mi je 2005. godine umrla majka. Pre toga, sestra Cvijeta, u ono smutno ratno doba, ode sa Ilijom Topićem, navodno u Švajcarsku, a od tada, ni od nje ni od Ilije ni glasa. Bilo nas je šestoro, a ja, zahvaljujući Centru za socijalni rad u Višegradu, dospeh ovde u SD "Sunce". Ne verujem da u bilo kojem staračkom domu živi neko mlađi od mene. Niti se hvalim, niti se žalim. To je realnost, a u tu "realnost" me posla onaj udar kamiona u Višegradu i onesposobi za bilo kakav rad - pomirio se sa sudbinom Ilija.

VREME u domu prekraćuje poezijom. U svojim sveskama je opevao sudbinu svoju, sudbine "domara, let ptice i u gori vuka". Uveseljava cimere, ali i na "okruglim stolovima", gde se odvija društveni život u rogatičkom domu za stare.

- Sudbina je moja za bolni jauk, a kada mi dođe da jauknem, suzdržim se - uzdahnem. Tužnih ispovesti, manje bolnih od mojih, ima ovde na pretek u SD "Sunce". Tako je to. Starosti je dato da se seća, a mladosti da se nada, reče na karju Ilija Zeljko.