Popis srpskih žrtava posao od vitalnog interesa za Srpsku

Svaka srpska žrtva mora biti popisana! Nova pokoljenja treba da znaju istinu o ratu u BiH, a pogotovo da budu svjesni toga koliku žrtvu je podnio srpski narod u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Svedoci smo da se, godinama unazad, na sve moguće načine, istina zataškava, a srpske žrtve marginalizuju i obezvređuju. Ali, Centar ima svoju misiju, i od nje neće odustati. Iako uvek može bolje, smatram da radimo dobar posao, imajući u vidu prepreke sa kojima se svakodnevno suočavamo, kaže u intervju, za "Novosti", Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.

* Hoće li, konačno, biti usvojena revidirana strategija za rad na predmetima ratnih zločina ?

- Apsurd je da, i pored toga što je sve dogovoreno od strane predstavika entieta i institucija na nivou BiH, ministar u Savetu ministara BiH iz SDA Semiha Borovac blokira usvajanje strategije. Nije li to poruka da je politika stranke koju predstavlja da se Strategija ne usvoji, jer žele da zaštite svoje ratne kadrova? Strategija je, dakle, sada u svojevrsnoj blokadi. Boravac je u nekoliko navrata "skidala" ovu temu sa dnevnog reda Saveta ministara BiH. Napomenuo bih da je, u ovom slučaju, postojao i pozitivan stav pravosudnih institucija BiH i nadležnih međunarodnih organizacija, ali, uzalud. Revidiranom strategijom predviđeno je, između ostalog, da se značajan dio predmeta prenese na entitetsko pravosuđe, a da pravosuđu na nivou BiH "ostanu" najsloženiji predmeti. Najveći iskorak je, zapravo, utvrđivanje odgovornosti nosilaca pravosudnih institucija, jer do sada niko nije snosio odgovornost za selektivan pristup predmetima ratnih zločina. Drugim rečima, tužioci se nisu bavili najsloženijim predmetima. Ipak, zbog SDA, proces usvajanja ovog dokumenta je i dalje u blokadi.

PROČITAJTE JOŠ: Dan kad je odbranjen zapad Srpske

* Da li ste zadovoljni procesom traženja nestalih?

- Definitivno, ne! Kako bi i bili, kad je evidentan potpuni zastoj u traženju nestalih lica iz proteklog rata, pogotovo Srba. Do početka rada Instituta za nestala lica BiH, pronađeno je i identifikovano 3.456 lica sa spiska nestalih iz Republike Srpske. Od 1. januara 2008. godine, kada je Institut počeo da radi, pronađeno su posmrtni ostaci svega 300 ljudi sa našeg spiska. Možemo s pravom reći da Institut radi isključivo na prikupljanju informacija i traženju nestalih Bošnjaka, potuno zanemarujući traženje Srba. Jedini cilj je da se kroz centralnu evidenciju nestalih verifukuje navodni genocid i ništa drugo, očigledno, nije važno. Beži se od zahteva iz Republike Srpske da u centralnu evidenciju nestalih uđu podaci koji podrazumevaju i status nestalih lica, okolnosti stradanja i nestanka. Time bi mnoge stvari bile potpuno jasnije, što, opet ponavljam, nekima nije cilj. Status određuje da li je neko civil ili vojnik. Definicija muškarac i dečak, koja se koristi u slučaju Srebrenice, nigde na svetu ne postoji. Postoji odrednica civil i vojnik. I okolnosti stradanja su veoma važan dio mozaika, kako bi se stekla potpuna slika o nečijem stradanju. S druge strane, odgovor na to gde su nestali Srbi najbolje znaju sadašnje bošnjačke političke i vojne strukture, ali se institucijama Republike Srpske već godinama uskraćuju informacije gde su grobnice. Naglasio bih, po ko zna koji put, da je ovo, prije svega, humano, a ne političko pitanje i da ga svi tako treba da shvatimo.Bilo je sugestija od strane porodica nestalih da se traženje nestalih lica vrati u nadležnost entiteta. S obzirom na to da imamo zaista korektnu saradnju sa predstavnicima nevladinih organizacija proisteklim iz proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata, i da se njihove sugestije i preporuke po određenim pitanjima uvažavaju i poštuju, smatram da bi i ova tema mogla da bude aktuelizovana u narednom periodu.

* Kakva je saradnja sa nadležnim pravosudnim institucijama u BiH u predmetima ratnih zločina, i kakva je tu uloga Centra?

- Tri - četiri godine unazad, uspostavili smo saradnju sa nekim od postupajućih tužilaca. Rezultat te saradnje je i određen broj otvorenih predmeta za zločine počinjene nad Srbima. To su oni koji spadaju u red najsloženijih predmeta, kao na primjer, postupak protiv bošnjačkog generala Atifa Dudakovića i još šesnaest pripadnika Petog korpus takozvane Armije BiH, bošnjačkog generala Ramiza Drekovića, a tu su i predmeti Orašje, Bradina, Silos, Himzo Selimović... Sve se to dešava zahvaljujući želji i volji postupajućih tužilaca da rade po pravilima struke, i da ne selektuju žrtve i zločince po nacionalnom ključu.

Međutim, i dalje imamo strah od konačnih ishoda, odnosno presuda, jer Sud BiH tumači materijalne dokaze na način kako oni to žele. Imamo, recimo, situaciju da Sud BiH izriče kaznu ispod zakonskog minimuma, ili čak donosi oslobađajuće presude za optužene za zločine nad Srbima dok, s druge strane, za zločine nad Bošnjacima, srpskim optuženicima "odrežu" maksimalne zatvorske kazne. Znamo da su optužnice u pomenutih desetak predmeta profesionalno urađene, i očekujemo da se izreknu i adekvatne kazne za počinjeno krivično delo. Ako bi poredili sa kaznama koje su se izricale Srbima, onda imamo potpuno pravo da očekujemo visoke kazne i za zločine počinjene nad Srbima!

* Centar je pred završetkom velikog posla oko popisa srpskih žrtava iz proteklog rata u BiH?

- Naš primarni cilj je popis srpskih žrtava. To je baza iz koje crpimo sve ostalo,odnosno obrađivanje i dokumentovanje određenih događaja. Poslu smo pristupili ozbiljno, primenjujući međunarodne standarde prema kojima se rade ovakvi popisi. Doneli smo i tri podzakonska akta u kojima smo definisali na koji način se radi popis žrtava, odnosno kako se prikuplja dokumentacija, na koji način će ona biti selektovana, i kako će se "vezati" za karton žrtve i karton dela. U bazi podataka imamo žrtvu, pa počinioca - tamo gde je to utvrđeno, svedoke koji bi mogli da posvedoče u predmetu, a kroz dokumentaciju utvrđene okolnosti stradanja i status lica. Do sada smo popisali 29.762 žrtve, odnosno srpske civile i pripadnike VRS, koji su stradali u proteklom ratu u BiH. Međutim, taj posao nije završen i još radimo. Utvrdili smo minimum podataka koji mora postojati da bi se neko lice verifikovalo kao žrtva. I upravo iz tih razloga spisak nije konačan. Moram naglasiti da su srpske žrtve prvi put institucionalno popisane na osnovu validne dokumentacije. Dakle, nije reč o spisku imena i prezimena, već su to personalni dosijei u elektronskom i pisanom obliku. To je najvažniji posao Centra i jedan od važnih projekata za Republiku Srpsku. Zemlja koja nakon rata nije popisala svoje žrtve, na neki način, zaboravlja i svoju istoriju. Mi ne smemo da zaboravimo svoju istoriju, a dio te istoriju su naše žrtve.

Naveo bih i to da imamo namjeru da uradimo i bazu podataka svih ranjenih pripadnika VRS i civila. Moram naglasiti da za posao u vezi popisa imamo i veliku podršku i drugih institucija u Srpskoj, Srpske pravoslavne crkve i pojedinaca, koji su nam ustupali materijalne dokaze.

* Imate li uvid u rad komisija za Srebrenicu i Sarajevo?

- Nezavisne međunarodne komisije, koje se bave ratnim događajima u Srebrenici i Sarajevu od 1992. do 1995. godine, odnosno od 1991. do 1995. godine, održavaju sednice i rade. Imaju rok od godinu dana da završe posao, a izvještaje ovih komisija ćemo prihvatiti, šta god da u njima bude pisalo. Stalo nam je da se objektivno i nepristrasno bave svojim poslom, i tu imaju našu punu podršku.

U redovnom ste kontaktu sa haškim optuženicima iz Republike Srpske.

Često sam u kontaktu sa njima, pre svih, sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem i generalom Ratkom Mladićem. Vlada Srpske već unazad nekoliko godina donosi odluke o jednokratnom finansijskom obezbeđenju lica iz RS koja se nalaze u Hagu. Razgovarali smo i pomažu nam u određenim istraživanjima, preko svojih timova odbrana. Pre svega, u pripremi hronologije dešavanja po opštinama za vrijeme rata. U vezi sa ovim poslom, očekujemo i pomoć lokalnih zajednica. Glavni motiv, kako predsednika Karadžića, tako i generala Mladića je da pomognu u tome, kako se navodi iz njihovih presuda ne bi stavljali na teret Republici Srpskoj. ne smemo se odreči predsednik Karadžića i generala Mladića jer su oni sa našom vojskom i narodom zaslužni za stvarnje Republike Srpske.

Centar ima i zavidnu izdavačku delatnost..

PROČITAJTE JOŠ: Mališani dali lekciju kako se od otpada može napraviti nešto kretivno i lepo (FOTO)

Unazad četiri godine, izdali smo nekoliko knjiga i publikacija na koje smo ponosni. U pripremi je i dokumentarni film o proboju koridora prema matici Srbiji. Riječ je o zajedničkom projektu Vlade Srpske i Vlade Srbije. To će biti igrano-dokumentarni film o briljantnoj bici bez ijedne mrlje,o našem koridoru života!

* Hoće li Republika Srpska konačno dobiti centralni memorijalni spomenik svim žrtvama?

- Nažalost, imali smo previše stratišta u proteklom ratu - od Podrinja do zapadnokrajiških opština, Sarajeva... Mišljenja sam da je, osim spomenika, potrebno napraviti i muzej, čija postavka će posvedočiti o onome o čemu stalno pričamo. U cijelu priču treba uključiti sve institucije, nevladine organizacije...

U Centru već nekoliko godina praksu obavljaju i studenti..

Već pet godina imamo saradnju sa Univerzitetom u Banjaluci. Rezultat toga je da nam godišnje na praksu dolazi oko stotinu studenata. Upoznaju se sa arhivom Centra, a na taj način i našom istorijom. Saradnja se pokazala korisnom, a nastavićemo i dalje sa ovom praksom.

MEMORIJALNI CENTAR

* Hoće li Republika Srpska konačno dobiti centralni memorijalni spomenik svim žrtvama i gde bi mogao da bude?

- Nažalost, mi smo imali previše stratišta u proteklom ratu. Od Podrinja do zapadnokrajiških opština i Sarajeva. Mora se naći neutralno mesto. Bitno je i pored spomenika napraviti muzej. Drugim rečima, potreban nam je veliki memorijalni centar. Očekujem da već sledeće godine ova tema bude veoma aktuelna.