Blago sliva Trebišnjice

MUZEJ Hercegovine u Trebinju je bogatiji za još jedanu, sedmu stalnu, a prvu prirodnjačku postavku "Prirodnjačko blago sliva reke Trebišnjice", autora kustosa biologa Mića Miloševića. Atraktivna prezentacija biljnog i životinjskog sveta, minerala i fosila sa područja Hercegovine svečano je otvorena u okviru "Noći muzeja", međunarodne manifestacije, kojoj se trebinjski Muzej Hercegovine ove godine pridružio po 12. put.

- Među životinjama ima i retkih, reliktnih vrsta ovog podneblja. Treba posebno izdvojiti čovečju ribicu, koja je najviše u svetu prisutna upravo na području Trebinja, zatim beloglavog supa kojeg poslednjih godina više i nema na ovom podneblju, iako postoji program da se on vrati, takođe i mrkog medveda, i slične vrste - istakao je Milošević.

Ideja oko ove postavke stara je koliko i sam Muzej Hercegovine, navode u ovoj ustanovi.

- I pređašnji radnici Muzeja prikupljali su donacije, vršili otkup, evidentirali poklone i sve to čuvali. To se dešavalo sve do 2010. godine, kada je tadašnja uprava obezbedila sredstva i počela da adaptira prostor da bi oko 100 eksponata sa teritorija Hercegovine pronađe mesto - dodao je Milošević.

Pročitajte još: Izložba Muzeja istorije Srbije o Svetom Savi u Trebinju

Ova postavka obuhvata širi region Hercegovine, same reke Trebišnjice, tako i njen sistem vodotoka, koji je duži od 300 kilometara.

- Tu su i biljke, kod kojih smo akcenat stavili na biljke Orjena. Na njemu postoje vrste koje su preživele ledeno doba i jedinstvene su u svetu - naglasio je Milošević.

Novi eksponati

Predsednik Skupštine grada Dragoslav Banjak, koji je i otvorio postavku, kazao je da je njen značaj veoma veliki i to ne samo za Trebinje, već za celu RS.

IZLOŽBA O LUKI ĆELOVIĆU

U OKVIRU manifestacije "Noć muzeja" članovi Udruženja Trebinjaca "Jovan Dučić" u Beogradu posetili su izložbu o svom zemljaku i velikom srpskom dobrotvoru Luki Ćeloviću Trebinjcu. Na izložbi "Luka Ćelović Trebinjac - ostvarenje srpskog sna", predstavljena su dokumenta, fotografije, novinski članci iz vremena Lukinog života, kao i knjige iz Lukine biblioteke, koje su sada u vlasništvu Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" iz Beograda.