Dajak majstor i večiti zaljubljenik u Vrbas

PROFESOR matematike i fizike, zaljubljenik u fudbal i u FK „Borac“, ali isto tako još veći zaljubljenik u Vrbas kojeg je ovekovečio kroz deset izložbi „Vrbas i moja Banjaluka“. Ima običaj da kaže da je Vrbas glavna ulica Banjaluke, jer je njemu to kao „dajak majstoru“ jedina logična misao. Iza svega navedenog, krije se ime jednog od veoma poznatih i omiljenih Banjalučana, a reč je o profesoru Vojislavu Alviru.

- Rođen sam u Banjaluci 31. januara 1954. godine. Po zanimanju sam profesor fizike s matematikom. Završio sam osnovnu školu „Mirko Višnjić„ i srednju Tehničku školu u Banjaluci. Po završetku srednje škole-smer energetika, bilo je logično da sam upisao ETF, međutim tog smera u to vreme nije bilo u Banjaluci. Kako me otac od skromnih nesigurnih primanja u to vreme nije mogao poslati „vani„, ja sam upisao Pedagošku Akademiju, grupa matematika i fizika, priseća se Alvir i dodaje da mu se po završetku Pedagoške Akademije igrajući fudbal za FK „Borac„ i za FK „Mladost„ ukazala prilika da nastavi studije na Kvarneru, što je i ostavrio. Studirajući Pedagoški fakultet u Rijeci istovremeno je igrao za NK „Orjent„ i svoju fudbalsku karijeru je završio u NK „Nehaj„ iz Senja (Hrvatska Rep. Liga).

PROČITAJTE JOŠ - Banjaluka: Čamac plovi na guranje

Vojislav za sebe kaže da je Borčevo dete, iako su ga okolnosti odvele dalje od fudbala, pa nije uspio da se u tome profesionalno ostvari. - Naime ja sam u FK „Borac„ proveo devet godina i onda je mogu reći odlukom jedne loše politike, deo moje vrlo uspešne juniorske generacije „posudio„ FK „Mladost„ iz Kotor Varoši. To se zvalo „čeličenje„ (Krajiška zonska liga). Interesantno da se niko od nas nije vratio u matični klub (FK „Borac„). Prema tome za fudbal ne mogu reći da mi je bio hobi s obzirom da sam bio aktivan fudbaler, kaže Alvir.

Ono po čemu je Alvir posebno poznat su njegova dostignuća koja su posvećena Vrbasu i dajak čamcima, koji su mu „nepresušna inspiracija“. Do sada je predstavio 10 izložbi na temu "Vrbas i moja Banjauka", pokušavajući sačuvati od zaborava najautentičnije priče o Vrbasu, vrbaslijama i dajak čamcima, koji su po mišljenju stručnjaka simbol grada. Njemu su posebno drage dve izložbe, ona koja je održana u Banjalučkoj Gimnaziji povodom njenih 116 godina postojanja, kao i ona u matematičkoj Gimnaziji u Beogradu. Kaže zahvalan je ljudima koji su uz njega i koji ga podržavaju da sačuva vredne uspomene od zaborava.



- Mnogo je kreativaca oko mene poput likovnog urednika i akademskog slikara Boska Vukojevića, grafičkog dizajnera Nemanje Mićevića, lektora prof. Žarka Mačkića. A i moji promoteri i učesnici su divni, obični i jednostavni ljudi: Miloš Šolaja, Nebojša Kuštrinović, Sabiha Beba Kapidžić, Jadranka MudrenoviĆ, Miladin Berić, Mladen Karić, Slobodan Bajić, Željko Plamenac, Goran Jokić, Alija Sarač, Čedo Đurđević...
Priča o Vojislavu i Vrbasu je više i od priče, ali i od slike. Tako kažu njegovi saradnici i kolege, a on bi to ovako opisao. - Ja za sebe mogu reći da se osećam kao vrbaslija, a svaki vrbaslija je i Banjalučanin. Obratno rekao bi da ne vredi. Onaj ko je Banjalučanin, ne mora biti i vrbaslija. Ono što je zajedničko i jednima i drugima je da vole ovu reku i ovaj grad. Vrbas je glavna ulica Banjaluke. Dajačenje je vrbaslijama letna svakodnevnica, zaključuje naš sagovornik, koji je svojevremno za „Novosti“ izjavio i svoju legendarnu misao da je dajak čamac koji plovi zahvaljujući „snazi mišića“.

Kada je reč o njegovom profesrskom stažu u Elektro-tehničkoj školi u Banjaluci, tu bi kaže izdvojio da mu je drago što je omiljen među svojim učenicima. - Posebno interesantna je priča o mojim učenicima koje volim i koji „mislim„ da me vole i poštuju.

Kroz posao ali i hobije, Alvir je upoznao mnogo poznatih ličnosti, te mu je teško da tu listu i nabraja, jer su mu kaže svi dragi. - Kada je u pitanju moja knjiga „Dajak čamac simbol Vrbasa i Banjaluke“, koja među svojim koricama čuva brojne uspomene sa Vrbasa, bio sam u prilici da upoznam krasne ljude i da „uđem„ u njihove živote, mnoge od njih sam i ranije poznavao. Teško je nekoga izdvajati, ja samo mogu reći da sam po meni izabrao „reprezentativnu„ ekipu od mojih recenzenata akademika Svetozara Koljevića i Petra Pere Perovića. Alvir poručuje da će i dalje nastaviti davati doprinos očuvanju istorije i nasleđa svog grada gde god mu se ukaže prilika za to. - Jedan život, jedan roman. Ja još imam nameru otići ponovo u Beograd u galeriju New Moment, zatim u Trebinje, Beč i Čikago, najavljuje Alvir.