Sadnice južnog voća za Hercegovinu i primorje kreću iz Lijevče polja

MILE Popović, najpoznatiji proizvođač južnog voća, cveća i sadnica u Republici Srpskoj, razvio je proizvodnju u srcu Lijevče polja, u plastenicima površine od 50 ari i ima pune ruke posla.

Mile se krajem devedesetih godina preorijentisao na uzgoj južnog voća i cveća, pošto je uvideo da od povrća ostvaruje samo gubitke.

Pročitajte još: Hladnjače nam pune, a voće ipak uvozimo

- Godišnje proizvedemo oko 2.500 sadnica limuna, mandarine, klementine i drugog južnog voća. Većinu sadnica južnog voća prodajem u Hercegovini i Dalmaciji. Lani je na ostrvo Vis otišlo 700 sadnica limuna iz moje proizvodnje. Uspeo sam da ukrstim limun i narandžu i dobijam slatko-kiselkaste plodove, koji su veoma jestivi i gule se lako kao mandarine. Svake godine uberem i do pet tona plodova raznog južnog voća - ističe Popović.

Mile se ponosi i sadnicama limuna sa krupnim plodovima, među kojima nisu retki oni od 600 grama. U poslednje vreme preokupacija mu je kalemljenje kineskog na domaći bagrem. Ove godine će proizvesti 500 sadnica tog prelepog drveta, koje cveta i miriše tokom cele vegetacije.

- U Sloveniji u mnogim gradovima ovaj bagrem je najzastupljeniji u parkovima. Obećao sam načelniku opštine Gradiška Zoranu Adžiću da poklonim dosta sadnica, jer naša opština uskoro postaje grad. Onda će svi koji budu dolazili kod njega u posetu videti to prekrasno drveće i eto meni posla - kaže kroz smeh Mile.

Pročitajte još: Zabranjen uvoz mandarina iz Turske

Jednu trećinu proizvoda on prodaje na licu mesta, kod kuće. Preostalo razvozi po celoj državi. Repromaterijali koji naglo poskupljuju, izostanak bilo kakvih podsticaja i subvencija i zapetljana birokratija zadaju Popoviću i njegovim kolegama velike probleme. Kaže da je jedan insekticid ranije plaćao 10 maraka za litar, a sada je stotinak maraka. Humus je duplo skuplji, plastične čaše i gajbe, takođe. - Pomaže mi unuk, moj imenjak Mile. On je poljoprivredni tehničar. Sve ovo ostaje njemu. Kada bi imao bilo kakve subvencije, imao bi volju da ostane. Bojim se da ne ode u inostpanstvo kod majke - dodaje Popović.

Mile u svom rasadu cveća

U njegovim plastenicima svake godine se školuju mladi tehničari holtikulture i cvećarstva. Nauče mnogo od Mila. A onda ga je birokratija naterala da polaže vanredno poljoprivrednu školu, kako bi mogao da prodaje cveće i sadni materijal.

VIŠE RADA

KADA bi, kako kaže Mile Popović, svi u državi radili koliko on radi, tada bismo, za samo dve godine bili bez dugova. Njegov primer može poslužiti i mladim ljudima, koji se veoma lako odlučuju za odlazak u zemlje Evropske unije.