Sa mazutom otišao i zagađeni vazduh

Odredbama Zakona o zaštiti vazduha prva kategorija vazduha je čist ili neznatno zagađen vazduh, gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju.

Prema merenjima koja se vrše svakodnevno, vazduh je u samo deset dana tokom cele zime bio u drugoj kategoriji, ali nijednom nisu prekoračene tolerantne vrednosti nijedne zagađujuće materije.

Mnogi smatraju kako su dobri rezultati ostvareni pre svega zbog činjenice da je grad zamenio energent kojim se zagreva sistem daljinskog grejanja.

Prema raspoloživim podacima, Banjaluka je od grada koji je bio potpuno zavisan o fosilnim gorivima, odnosno mazutu, za šest grejnih sezona došla do toga da ga gotovo uopšte ne koristi.

Ove sezone je planirano da u ukupnoj proizvodnji toplotne energije u sklopu sistema daljinskog grejanja potrošnja mazuta učestvuje s osam odsto, ali ga je potrošeno tek oko jedan odsto, rečeno nam je u preduzeću "Eko-toplane".

Sa druge strane, gradovi poput Sarajeva, Tuzle, Goražda, Kaknja, Banovića ne mogu se pohvaliti takvim rezultatima s obzirom na to da je vazduh tokom zimskih meseci bio nezdrav, pa čak i opasan po zdravlje ljudi, a što se nastavilo i u ovim danima.

PROČITAJTE JOŠ: I danas veliko zagađenje vazduha u Sarajevu

Međutim, stručnjaci upozoravaju kako sve podatke ipak treba uzeti s rezervom zbog načina na koji se vrši monitoring i nedostatka objektivnih parametara.

"Bez obzira na to, zamena energenta i prelazak sa mazuta na drvnu sečku Banjaluci su sigurno doneli bolji kvalitet vazduha", kazao je Vedad Suljić, direktor Regionalnog centra za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja za jugoistočnu Evropu (REIC).

Prema njegovim rečima, za povećanje kvaliteta vazduha ne postoje kratkoročne mere, već treba razmišljati dugoročno.

"Za korenite promjene i bolji kvalitet vazduha, a koji zaslužujemo kroz osnovna ljudska prava, neophodno je da se uradi mnogo više. Jedna od mera je povećanje energetske efikasnosti, a koja će smanjiti upotrebu svih energenata", ocenio je on.

Podsećamo, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou po pitanju aerozagađenja od BiH gora je samo situacija u Severnoj Koreji, a svake godine po tom osnovu u zemlji umre oko 3.500 ljudi.

Zagađenje vazduha u BiH proguta 21,5 odsto bruto društvenog proizvoda kroz smanjenu produktivnost ljudi i troškove lečenja bolesti uzrokovanih zagađenim vazduhom.

(nezavisne.com)