Protesti drmaju vlast

PROTESTI, štrajkovi glađu, otvorena pisma, peticije... U Republici Srpskoj “na snazi” su sve češći primeri vanparlamentarne borbe udruženja i pojedinaca radi ostvarivanja prava građana. Tako je nekolicina radnika “Železnica Srpske” danima štrajkovala glađu, da bi od toga odustali, nakon što su dobili obećanje predsednika Srpske Milorada Dodika da će im izmiriti obaveze u vidu dva topla obroka, dve naknade za prevoz i plate za avgust do kraja tekućeg meseca. Ovih dana javnu scenu Srpske, obeležili su i protesti Udruženja građana “Restart”, zbog neuvažavanja peticije usled bahatog odnosa vlasti prema budžetskim sredstvima, pogotovo kupovini basnoslovno skupih automobila.

Protesti su svakako jedan od najčešćih oblika vanparlamentarne borbe, a sagovornici “Novosti” mišljenja su da samo upornim buđenjem kritične mase stvari u Srpskoj mogu da se pomere sa “mrtve tačke”. Posebno aktivni u tom smislu su članovi Udruženja građana “Restart”.

PROČITAJTE JOŠ: Dodik: Suspenzija odluke o referendumu o Sudu, Tužilastvu BiH

- “Restart” Srpska je nastao pre otprilike pola godine, iz nezadovoljstva i aktuelnom vlašću, i opozicijom. Ekipu “Restarta” čine mladi, obrazovani i časni ljudi koji za cilj imaju ne samo kritiku društvenih anomalija, nego i nuđenje rešenja. Primarni cilj ove organizacije je borba protiv partitokratije i svega onoga što ona sa sobom nosi, a sve u cilju stvaranja boljeg i pravednijeg društva za svakog čoveka. Do sada smo uradili dva mirna protesta na kojima smo od Vlade tražili da se kupovina službenih automobila ograniči na 50.000 KM. Pošto je Vlada ignorisala potpise 6.500 građana, tražili smo smenu Vlade - rekao je za “Novosti” član i jedan od inicijatora “Restarta” Mirko Komljenović.

Poslanik PDP u Narodnoj skupštini Republike Srpske Adam Šukalo izjavio je, za “Novosti”, da protesti, kako opozicije, tako i građana postaju neophodnost onda kad svi argumenti koji se tiču kritike, predloga, inicijativa ne mogu na demokratski način naći put do institucija Republike Srpske.

PROČITAJTE JOŠ: DRAMA U SKUPŠTINI RS: Vlast pobegla od pitanja opozicije

- Građani moraju naći načina kako bi one koje su izabrali, naterali da rade svoj posao. Protesti su očigledno jedan od sve češćih načina da iskažu svoju volju, jer drugačije nije moguće. I lično vrlo često pozivam, kako udruženja građana, tako i građane, da se pobune kad su njihova prava ugrožena. Imali smo u prošloj godini proteste strukovnih sindikata zdravstva, proteste Udruženja građana “Četiri plus”, odnosno njihove inicijative za veća prava, na koju se prethodna vlast oglušila. Vlast se u parlamentarnoj proceduri često ogluši na građanske inicijative koje po Ustavu RS i Poslovniku moraju biti tačka dnevnog reda, a onda se čude kad se narod ili opozicija odluče na neki od vanparlamentarnih načina borbe - izjavio je Šukalo.

U prilog tome da kritična masa u Srpskoj poprima sve ozbiljniji obim delovanja ide i činjenica da protesti, posebno oni koji su se u poslednje vreme održavali u Banjaluci, imaju svesrdnu podršku nemalog broja onih u gradskoj vlasti. Među njima je i odbornik NDP u Skupštini Banjaluke Saša Lazić.

- Građani se moraju probuditi, a onda se uspraviti, dići glavu i progledati. Previše ih je sa savijenom kičmom, koji se boje i “čuvaju svoju platu”, ne obazirući se što drugi gladuju i masovno odlaze. Ovakvim tempom ćemo za 10 godina ostati na pola miliona ljudi, što nekom, očito, odgovara. Svi ćemo se, spavajući, jednog dana probuditi u tuđoj zemlji - kaže Lazić.

SVETAO PRIMER

GRAĐANI moraju verovati u sebe, jer kad dignu glas, sigurno mogu i do pozitivnih promena, a svaka promena je dobra. Svetao primer kad uporna volja građana urodi plodom desio se u oktobru 2015. godine kad je više od 9.000 građana izašlo na banjalučko izletište Banj brdo i sprečilo uvođenje saobraćaja na najpopularnijem izletištu grada na Vrbasu - izjavio je Lazić.

NEZADOVOLjNA OPOZICIJA

U CENTRU pažnje u poslednje vreme bili su i protesti opozicije prilikom poslednje sednice Narodne skupštine Republike Srpske, kad su prekinuli rad parlamenta, nakon što su svi izašli na govornicu, nezadovoljni skidanjem Revizorskog izveštaja sa Dnevnog reda, kao i pitanjem ostavke glavnog revizora Duška Šnjegote.