Mirkoviću od srca

Članovi žirija čuveni pesnik Pero Zubac i novinar i publicista Vladimir Markanović, kažu da je "Mirković uspešnim i neumornim umetničkim i preduzetničkim radom, decenijama već, pokazao veliku odgovornost, i za svoju postojbinu Staru Hercegovinu, banjanski kraj, ali i za mesta u kojima je živeo kao i ona koja su mu, na razne načine bliska srcu". Reč je, kako kažu o čoveku koju je našu umetnost, zanatstvo i preduzetništvo davno afirmisao u Kini, gde je imao uspešnu firmu i umetničku radionicu.

U najtežim vremenima, umesto da ostane u Beogradu, gde je posle proterivanja iz Tuzle, imao sve ugodnosti, odlučio je da dođe u Bijeljinu, gde je ostao tokom čitavog rata, sve do današnjih dana, da deli sudbinu ljudi na levoj obali Drine i da učestvuju u izgradnji i očuvanju Republike Srpske, koja je za njega, kako često kaže, "svetinja nad svetinjama".

Mirković je uradio umetnička dela u mermeru i drugim vrstama kamena širom Eparhije zvorničko- tuzlanske, ali i po eparhijama u Srbiji, posebno u Eparhiji šabačkoj, čiji je zet, pošto mu je supruga Rosa iz Krupnja, iz Rađevine. Njegovo monumentalno, visoko četiri metra visoko, pravoslavno spomen znamenje krasi, odnedavno njegove Banjane.Za borce minulog rata uradio je više od nadgrobnih spomenika, naravno besplatno kao i za stotine socijalno ugroženih ljudi sa obe obale Drine.

-Po ko zna koji put Mirković je pokazao čovekoljublje insistirajući da besplatno uradi spomenik dečaku Slobodanu Stojanoviću iz Donje Kamenice, kod Zvornika, simbolu stradanja dece u ratovima širom planete-kaže general Milomir Savčić, predsednik Boračke organizacije Republike Srpske.-I ne samo to, već god treba i koliko god može, Mirković pomaže ljude oko sebe, bez obzira što je put do uspeha njegove porodice bio mukotrpan, težak i iscrpljujući, jer nije bio do onih koji su stasavali u gazde, već je bio i ostao sjajan srpski domaćin.