Namera Haga bila da se svi Srbi osude

NA ulazu u Haški tribunal stoji tabla na kojoj piše da se u toj zgradi “traži pravda za žrtve”. Međutim, i okrivljeni zaslužuju pravično suđenje. Niko od 250 advokata koji su od 1993. radili u haškim sudnicama nema lepu reč za ovaj sud, mada neki imaju razloga da budu zadovoljni, jer su njihovi klijenti oslobođeni. Pušteni su oni koji su pogrešno utuženi, a to su po pravilu bili zločinci iz hrvatskog ili muslimanskog naroda.

Ovako o 24 godine rada Haškog tribunala govori Branko Lukić, predsednik asocijacije advokata u Tribunalu i čovek koji je, uz predstavnike Tužilaštva i sudija, “predviđen” da 31. decembra 2017. “ugasi svetla” u haškim sudnicama.

Lukić je osnivač Komore branilaca u Hagu i čovek koji je za 17 godina u prestonici Holandije branio osam klijenata. Ovo mu je drugi mandat da je na čelu Komore koja sada okuplja 105 branilaca.

* U Banjaluci ćete danas, na Danu sećanja na žrtve RS, govoriti o radu suda. Šta ćete reći prvo?

- Ukratko, da su svi žitelji RS u procesima Karadžiću i Mladiću optuženi i verovatno osuđeni. U tačkama 12 i 13 optužnice protiv generala za udruženi zločinački poduhvat, prema tumačenju koje smo dobili od Tužilaštva, uključeni su svi pripadnici srpske vojske, srpske policije, civilnih vlasti. Inače, krivično delo “udruženog zločinačkog poduhvata” u Tribunalu je uzeto iz američkih optužnica narko-dilerima, prema kojima su svi koji su imali kontakt sa drogom bili svesni da čine krivično delo. Dakle, svi oni koji su branili svoje kuće iz RS su, prema toj logici, učesnici krivičnog dela, s tim što se Mladiću sudi i za period kad nije bio u BiH.

* Kako se došlo do toga da je ceo narod pred sudom?

- Ključni segment Haškog suda je Tužilaštvo koje su apsolutno kontrolisali Amerikanci. Ako pogledate samo zgradu, shvatićete da postoje tri kancelarije za branioce, isto toliko za sudije i nebrojeno mnogo odeljenja za Tužilaštvo. U slučaju Mladića mi imamo tri advokata, a Tužilaštvo 63, od kojih u sudnici nastupa 28. Još gore, sva dokumentacija iz predmeta utuženih nalazi se kod njih, jer je zarobljena od strane SFOR ili NATO, a nama postaje dostupna tek kad oni iznesu tužbu. Tada odbrana ima recimo sedam dana da spremi odgovor na dokaze koje su oni pripremali godinama. Kod Mladića smo imali pet meseci, ali to je izuzetak, jer je predmet ogroman.

Branko Lukić Foto N. Fifić

* Kažete da je bilo more neregularnosti tokom procesa.

- Recimo, kad je došao da svedoči Dušan Pavlović, ključni ekspert za gubitke u Koloni 28. divizije iz Srebrenice koja se probijala ka Tuzli, naprasno su svi računari odbrane postali zaraženi, dok su svi računari sudija i Tužilaštva radili. U mom ranijem procesu Stakiću, advokat Džon Ostojić, koji je radio sa mnom, došao je jednog dana ranim letom iz Čikaga u naš stan i zatekao nepoznatu osobu u 6.30 za mojim računarom. Nepoznati se pozdravio sa Ostojićem, uzeo USB i izašao. Kad smo se treći kolega i ja probudili i pošto nas je Džon upitao ko je bio taj čovek, bili smo svi zajedno zgranuti.

* Pomenuli ste važnog svedoka Pavlovića?

- U slučaju Srebrenice Tužilaštvo insistira na između sedam i osam hiljada streljanih, dok mi dokazujemo da je gro tih ljudi poginulo u borbenoj operaciji proboja kolone 28. divizije iz obruča pod borbom. Pavlović je ranije bio direktor u Republičkom institutu za nestale BiH iz Sarajeva i rukovodio je ekshumacijama za Sarajevo. On je u sud doneo overene izjave 55 muslimana iz kolone, date njihovim vlastima u kojima oni govore da su njih na hiljade izginuli u borbama, odnosno minskim poljima oko Srebrenice. Naša procena je da je između pet i šest hiljada muslimana tako stradalo. Ove izjave Tužilaštvo je sakrilo od Suda, pa su i sudije navodno bili iznenađeni postojanjem dokaza.

* Na suđenju Mladiću za Markale, Tužilaštvo je odustalo od svog eksperta?

- Tačno tako. Ali, bitnije je što smo, čini mi se, uspeli da dokažemo da Sarajevo nije bilo u blokadi. Srpski ratni zločin je tamo mogao biti počinjen pod uslovom da su u gradu bili nenaoružani civili. Ali, tamo je bio Prvi korpus armije BiH sa 30.000 vojnika. Kod izvođenja dokaza u 2016. pomoglo je što smo mogli da izvučemo analogiju Sarajeva 1992-1995. sa Alepom u Siriji i Mosulom u Iraku. Alija nije dao da odu civili iz Sarajeva, koji su bili živi štit, kao što to danas čini ID. Na suđenju Mladiću govorio je i isti zaštićeni svedok kao i kod Karadžića, telohranitelj Izetbegovića, čovek koji je slušao dogovore reisa Mustafe Cerića i Izetbegovića kako planiraju da pucaju u svoj narod radi “utiska” na Zapadu.

* Konkretno Markale?

- Najslikovitiji dokaz nameštaljke ipak bila nam je slika čoveka bez grudnog koša, prebačenog preko ograde na Markalama, koji je očigledno ranije pogođen direktno granatom, a na pijacu je donet kao “koreografija”. Tužilaštvo u Hagu, ni vlasti u Sarajevu nisu mogli da dostave podatak iz mrtvačnice ko je čovek. Njegovo telo je ostalo na slici kao dokaz srpskog zločina, a on je “pobegao” iz mrtvačnice!

Branko Lukić Foto N. Fifić

RAZORENI "KRVOTOK" SREBRENIČKIH DOGAĐAJA

* Na koji deo odbrane generala Mladića ste naročito ponosni?

- Za Haški sud tzv. presretnuti razgovori između oficira VRS tokom akcije u Srebrenici su bili ključni da se osudi desetine njih. Oni su “krvotok” celog slučaja, a mi smo pred sudom dokazali: Ne postoje fono-zapisi prisluškivanih razgovora, već samo prekucane beleške. Fono je navodno uništen. Da su muslimani na ceduljama i na sveskama pisali prisluškivane razgovore, a kad su nam doneli jednu takvu “original” svesku, ispostavilo se da je štampana 2000. godine. Čovek koji je bio odgovoran za prisluškivanje na muslimanskoj strani, u Armiju BiH stupio je tek 1996. Na kraju, utvrđeno je da sa aparatima koje su oni navodno imali za prisluškivanje nije bilo tehnički moguće da “uđu u srpski talas”.

POMOĆ NOVOSADSKIH STUDENATA

* Koliko je ogroman bio Mladićev predmet?

- Oko 3,5 miliona dokumenata je uvršteno i to svi bez naslova, samo sa šifrom od osam brojeva. Da nije bilo 64 studenta Pravnog fakulteta iz Novog Sada, koje je organizovao profesor Stefan Samardžić i koji su nam u dokumentaciju uneli 50.000 fajlova po imenu, ne bismo stigli mnogo da uradimo.

* Da li vam je još neko pomagao iz Srbije u odbrani na primer Mladića?

- Iz Beograda je išlo desetine ljudi da pomognu Tužilaštvu. Bruno Vekarić iz beogradskog Tužilaštva za ratne zločine uspeo je da organizuje studente da pomažu tužilaštvu - protiv Mladića.