Kraj Banke Srpske?!

Agencija za bankarstvo Republike Srpske podnela je zahtev za stečaj Banke Srpske u likvidaciji. To je, posle Bobar banke, druga finansijska ustanova u kojoj je u januru pokrenut stečaj. Procena ekonomista je da će zbog ove situacije u te dve banke propasti oko stotinu miliona maraka koji nikako neće moći da budu namireni, jer vrednosti imovine banaka nije ni približno tolika.

Za razliku od nekih velikih sistema, razloga za brigu neće imati bar građani koji su preko ove banke ranije primali plate i penzije, jer su njihovi računi prošle godine prebačeni u druge banke.

Inače, kada je reč o ulozima, biće namireni svi koji su imali do 50.000 maraka u banci.

- Od prodaje imovine Banke Srpske prvo se namiruje Agencija za osiguranje depozita BiH, koja je dala novac da se isplate ljudi koji su imali do 50.000 KM depozita u ovoj banci. Nakon što se vrati novac Agenciji, preostala suma dobijena od prodaje imovine deli se na ravne časti onima koji su imali depozite veće od 50.000. Oni nikada neće dobiti sav novac, i to je epilog stečaja - kaže, za "Novosti", Siniša Vukelić, ekonomista i urednik portala "Kapital.ba".

Vukelić kaže da je Republika Srpska na primeru Banke Srpske pala po drugi put, odnosno, kao i kod Bobar banke, a sve zbog toga što Agencija za bankarstvo RS nije radila dobro posao i na vreme kontrolisala poslovanje banaka.

- Državni regulator je totalno podbacio. Mnoge institucije su zbog toga ostale bez desetina miliona maraka koje se neće naplatiti od prodaje imovine banke koja je mnogo manja od obaveza koje imaju - pojašnjava Vukelić.

On kaže da se na ovim primerima pokazalo da je politički ili stranački uticaj i interes imao presudnu ulogu u bankarskom sektoru.

- Propadanjem dveju banaka u Srpskoj, vlast je dala za pravo kritičarima i zagovornicima teorije od još pre desetak godina, da država nema šta da traži u bankarskom sektoru - kaže Vukelić.

Siniša Vukelić

On podseća i da se ulasku RS u Banku Srpske protivio MMF, ali je ipak odlučeno da država ubaci 35 miliona maraka državnog novca, koji je sada potpuno propao.

- Sada imamo situaciju da posle još jednog aranžmana sa MMF proglašavamo stečaj Banke Srpske, zatim napuštamo poluge u bankarskom sektoru gde smo ukinuli direktne plasmane IRB, ministri i premijeri ne sede u velikom kreditnom odboru IRB i donosimo izmene zakona o Agencija za bankarstvo RS - nabraja Vukelić.

Inače, iako se u javnosti moglo čuti da postoji opasnost za ljude koji imaju kredite u Bobar banci i Banci Srpske da će nakon proglašavanja stečaja u ove dve banke morati odmah isplatiti kredite koje imaju, ovo se neće dogoditi, poručio je u utorak u Banjaluci Zoran Tegeltija, ministar finansija RS.

On je izrazio uverenje da dužnici koji su do sada uredno izmirivali kreditne obaveze u Bobar banci ne bi trebalo da imaju problema tokom sprovođenja stečajnog postupka.

- Mislim da ćemo imati razgovor sa stečajnim upravnikom nakon što preuzme kompletan predmet i pojasniti situaciju u vezi sa ljudima koji uredno izmiruju svoje obaveze u Bobar banci - rekao je Tegeltija.

Inače, likvidacioni upravnik Banke Srpske Petar Mićić potvrdio je da je Agencija za bankarstvo RS 10. januara podnela sudu predlog za otvaranje stečaja, i to na osnovu njegovog izveštaja.

- Razlog je nesolventnost banke i nemogućnost sprovođenja plana likvidacije na način koji bi zaštitio interese poverilaca na najbolji mogući način - rekao je Mićić.

KAKO JE POČELO

Banka Srpske a. d. Banjaluka je naslednik Balkan investment banke, koja je 9. jula 2013. godine izvršila promenu vlasničke strukture, čime je banka prešla u vlasništvo Republike Srpske. U skladu sa tim, banka je ponela i novo ime - Banka Srpske. Krajem 2015. godine, Banka Srpske je dobila privremenu upravu i prestala s poslovanjem, jer je kapital banke pao ispod zakonskog minimuma.

KO MOŽE DA RAČUNA NA SIGURNU NAPLATU

U Banci Srpske ostao je zarobljen ukupni depozit od 150 miliona maraka, od čega je osigurano oko 55 miliona maraka. Ovih osiguranih 55 miliona maraka biće isplaćeno, i to će uraditi Agencija za osiguranje depozita BiH, dok će se ostali novac namirivati od prodaje imovine. Od ukupnih depozita Bobar banke od 225 miliona maraka, na sigurnu naplatu mogli su da računaju samo oni koji su imali do 50.000 maraka, što je ukupno iznosilo 86 miliona KM. Što se tiče ostalih depiozita, od 140 miliona biće isplaćeno 56 odsto tog iznosa, a to znači da će propasti 60 miliona KM depozita pravnih i fizičkih lica.