Strah od života tera u smrt

Samoubistvo mladića Alena Dančića (28), koje je rasvetljeno 13. januara, potreslo je celi region, a stanovnici Srpske i dalje su u neverici, jer je reč o još jednom mladom čoveku koji je odlučio da na sebe "digne ruku". U kom momentu ljudi "izgube tlo pod nogama", predmet je neprestanog istraživanja psihologa i sociologa, a neki od njih navode da poslednjih godina na listi motiva prednjače nesigurnost i strah od novih ratnih sukoba.

Sociolog Ivan Šijaković ističe da je, da bi neko "podigao ruku na sebe", potrebno ispunjenje nekoliko faktora, a prednjači slaba struktura ličnosti.

- Razlozi su različiti, ali se svi uglavnom svode na isto, a to je nesnalaženje u određenoj situaciji. Suicidna osoba okruženje doživljava kao prostor koji joj ne pripada, a tu su i nedozrelost svojoj okolini, neperspektivnost u društvu i slično. U poslednje vreme dominiraju egzistencijalni problemi, kao i strah od novih ratnih sukoba, a svi dobro znamo da je strah u narodu vrlo "moćno oružje" političara i ratnih zagovarača, to je takozvana mesijanska politika - izjavio je, za "Novosti", Ivan Šijaković.

U 2016. godini dogodila su se 222 samoubistva, što je za četiri manje u odnosu na 2015. (226) i sedam manje u odnosu na 2014. godinu (229).

- Od 2012. do 2016. godine prosečna godišnja stopa promene samoubistava je negativna i iznosi -1,2 odsto, što znači da broj samoubistava pokazuje tendenciju pada i da se svake godine smanjivao u proseku za 1,2 odsto - rekao je, za "Novosti", portarol MUP Republike Srpske Milan Salamandija.

Tokom 2016. godine dve maloletne osobe su počinile samoubistvo, a isti broj evidentiran je i dve godine pre.

- Kada je u pitanju polna struktura izvršilaca samoubistva u 2016. godini, 173 su muškarci, a 49 žene - rekao je Salamandija.

Ivan Šijaković

Psiholozi veruju da je ključni okidač za samoubistvo patološki faktor, odnosno određeni poremećaj ličnosti.

- Nasledni faktor je zanemarljivog procenta, u velikoj većini su stečeni preduslovi i dugogodišnje formiranje takve psihološke strukture, koja po prirodi ima pogodan mentalni sklop. Osoba koja ne želi više da živi i planira samoubistvo je degradirana na određeni način, bilo da je u pitanju socijalni status, pad mentalnih i vitalnih snaga ili osećaj bezizlaznosti. Kod osoba sklonih suicidu, konkretan razlog nije toliko važan koliko to da li poseduje psihološke preduslove. Takvi ljudi u stanju su da se ubiju i ako je napolju loše vreme, a da ne govorimo o ozbiljnijim razlozima - rekao je, za "Novosti", psiholog Aleksandar Milić.

UPOZORENjE

- Samoubice su sklone tome da ostavljaju poruke, pisma, upozorenja. Ponekada to čine jer se podsvesno nadaju nekom izlazu iz svog stanja, a često je motiv i samosažaljenje ili ogorčenost usled emocionalnog kraha, pa porukama žele da naškode onima "koji ih nisu dovoljno voleli kad su bili živi" i slično - objašnjava Milić.

NAJVIŠE VEŠANjA

Posmatrajući način izvršenja samoubistva u 2016. godini, najviše ih je počinjeno vešanjem (128), a zatim vatrenim oružjem (52) i utapanjem (21). Broj samoubistava je opadao i u periodu 2002-2016. godine - podaci su MUP RS.